Закон каже: Забрањена и родитељска ћушка у васпитне сврхе

Тући дијете, чак и у васпитне сврхе и “за његово добро”, у Републици Српској је законом забрањено, али стручњаци тврде да већина родитеља на то уопште не обраћа пажњу.

Убјеђење да “држава” нема право да се мијеша у “породичне ствари” за многе више не важи, ако, на примјер, муж туче супругу. Али, када је у питању васпитавање дјеце традиционални модел по коме родитељ има право да шибом или пљеском дисциплинује своје потомче још је чврсто укоријењен.

Закони, међутим, не признају да је “батина изашла из раја”. Породични закон РС родитељма и осталим члановима породице изричито забрањује да дијете подвргавају понижавајућим поступцима, душевном и тјелесном кажњавању, а такво поступање кажњиво је и по Закону о заштити од насиља у породици.
Кампања

Да закони јесу неопходни, али не и довољни за промјену ставова и праксе, свјесни су и у мисији УНИЦЕФ-а за БиХ, па у сарадњи са Делегацијом Европске комисије у БиХ проводе кампању за искорјењивање физичког кажњавања дјеце.

– Често можемо чути да није проблем један родитељски шамар или ћушка. То је погрешно. Морамо прихватити нулту стопу толеранције на насиље према дјеци. Најбољи интерес дјетета требало би да буде витални национални интерес у БиХ – рекла је на Нинета Поповић из УНИЦЕФ-а у БиХ, на недавно одржаној радионици “Медији за сретно дјетињство”.

Драгица Радовић, Омбудсман за дјецу РС, каже да је, уз законе, потребна и свеобухватна реформа, већа подршка породици, те снажније кампање у циљу промјене свијести о овом проблему.

– Основни је проблем што се физичко кажњавање дјеце у породици још увијек не сматра насиљем над дјететом. С друге стране, иако у прописима нема изричите забране физичког кажњавања, у школама или домовима за дјецу данас су шамари, подизање тона или увреда дјетета сматра потпуно неприхватљивим. На то указују и пријаве насиља над дјецом у школама – каже Радовићева.

Нове методе

Појашњава да забрана физичког кажњавања не значи и забрану кажњавања и дисциплиновања дјеце, већ захтијева да родитељи примјењују нове методе и стрпљиво и досљедно постављају дјеци границе.

Бројна истраживања, наводи Радовићева, указују да је физичко кажњавање дјеце у породицама итекако присутно у цијелом региону. Тако у Србији, гдје је физичко кажњавање дјеце такође законом забрањено, 2014. је више од 40 досто родитеља признало да примјењује те методе, док у ромској заједници сваки трећи родитељ туче своју дјецу.

Стручњаци сумњају да су и ти подаци преоптимистични и да многи родитељи раде онако како мисле да треба, а у анкетама говоре оно што се од њих очекује.

Шведска је прва земља која је 1979. законом изричито забранила физичко кажњавање и друге облике понижавајућег поступања према дјеци. Међутим, прије усвајања закона годинама је трајала кампања потив батина у васпитне свхре. Резултати су били фасцинантни: истраживање из 2000. је показало да само 6 одсто Швеђана подржава физичко кажњавање дјеце.

Чувари срећног детињства

УНИЦЕФ БиХ је расписао конкурс за идеје за локалне акције, у склопу кампање “Чувари срећног дјетињства”.

– Предложите иновативне и креативне пројекте, како бисмо заједно промовисали позитивно васпитање и залагали се за искорјењивање физичког насиља над дјецом – поручили су из УНИЦЕФ-а.

Најбоља идеја биће награђена са 5.000 КМ, друга са 3.000 КМ, а трећепласирана са 2.000 КМ.

Противници насиља над дјецом имају такође прилику да на платформи www.сретнодјетињство.ба потпишу обећање за срећно дјетињство. До сада је то обећање потписало 200 грађана, махом активиста и јавних личности.