Да ли нас од наредне године очекују још већи рачуни за електричну енергију?

Да ли су нова поскупљења већ на видику?

Ситуација у електроенергетском сектору у цијелој Босни и Херцеговини ове године је у лошем стању, те се све више електричне енергије увози по значајно већим цијенама.

Већ се поставља питање како ће бити наредне године, односно да ли ће грађани и привреда од наредне године плаћати веће рачуне за струју како би намирили губитке ентитетских предузећа?

Иначе, од 1. септембра ове године “Електропривреда БиХ” је на основу одобрења Регулаторне комисије за енергију ФБиХ (ФЕРK) повећала цијене електричне енергије у просјеку за 6,85 одсто.

Уведене су три блок тарифе, зелена (до 350 киловат-сати), плава (од 350 до 1.000 киловат-сати) и црвена (више од 1.000 киловат-сати), које се од 1. септембра обрачунавају у зависности од количине потрошене енергије.

Тако процјене просјечног повећања рачуна за зелене рачуне износи 4,8 одсто, плаве 6,3 одсто и црвене осам одсто.

За категорију “остала потрошња” повећање износи 3,67 одсто и за категорију јавна расвјета 5,08 одсто.

Санел Буљубашић, генерални директор “Електропривреде Босне и Херцеговине”, казао је да до краја године неће бити новог поскупљења струје те да се говори о усклађивању цијена.

– Врло јасно и прецизно – наша производна цијена је и даље још испод продајне цијене – додао је Буљубашић.

Ово значи да он ипак на неки начин говори да би наредне године могло доћи до већих рачуна.

Са друге стране, дистрибутивна предузећа у Републици Српској су крајем јула тражила од Регулаторне комисије за енергетику (РЕРС) повећање цијена мрежарине од чак 40 одсто.

Свега мјесец дана касније они су од РЕРС-а тражили додатно повећање цијене мрежарине са 40 одсто на 46,01 одсто.

– Разлог за раст трошкова дистрибутивних губитака је повећање цијене електричне енергије за покривање дистрибутивних губитака са садашњих од стране ЕРС, што представлја повећање у износу од 39,95 одсто. Раст наведених трошкова за покривање дистрибутивних губитака изазива додатни захтијевани раст просјечних цијена дистрибуције електричне енергије са 40,58 на 46,01 – навели су у Регулаторној комисији за енергетику РС.

Ипак, како су “Независне” раније писале, није јасно зашто дистрибутивна предузећа траже овако драстично веће цијене мрежарине, јер су четири од пет дистрибутивних предузећа у Српској остварила добит у првих шест мјесеци 2025. године.

РЕРС још одлучује о томе да ли ће прихватити њихов приједлог, али је неминовно да ће рачуни за електричну енергију од 1. јануара 2026. године у Републици Српској бити драстично већи.

Подсјећамо да су почетком 2025. године цијене електричне енергије у Српској просјечно повећане за око 7,9% за домаћинства и 15% за привреду.

Стручњак за енергетику из Сарајева Алмир Бечаревић каже за “Независне новине” да, што се тиче повећања цијена електричне енергије наредне године, не вјерује да ће се то десити.

– Изборна је година и неће се баш одлучити да мијењају цијене. Kада је у питању ова година, драстично су повећане цијене електричне енергије, те је ова година искориштена да се то уради. У изборној години ће то прескочити, те ће то бити пребачено у 2027. годину. Ипак, са друге стране, мени није јасна једна ствар, да стручна јавност не постави питање зашто. Зашто поскупљење мрежарине преко 40 одсто у РС? Зашто ЕП БиХ повећава цијене за око 20 одсто у два наврата – упитао је Бечаревић.

Према његовим ријечима, производња електричне енергије у ЕП БиХ је 2011. године износила око 7.000 гигават-сати, а сада је само око 5.000 гигават-сати.

– Значи, за више од деценију је пала производња електричне енергије за преко 30 одсто. Имамо драматичан пад производње, драматичан пад извоза, а немамо драматично повећање потрошње ни у Републици Српској ни у Федерацији БиХ. Ово су њихови подаци, а нико не поставља питање зашто нам се ово све дешава, те зашто ништа није рађено у реструктурирању предузећа – закључио је Бечаревић.

Иначе, према подацима Агенције за статистику БиХ, увоз електричне енергије у првих седам мјесеци ове године износио је око 390 милиона KМ, док је у истом периоду прошле године увоз износио око 104 милиона KМ.

Значи, увоз струје је, према овим подацима, већи за око 286 милиона KМ.

(Блинк)