Студенти збуњени гашењем установа на којима студирају. Шта ће бити са “стручњацима“ са већ стеченим дипломама?

 

“Убјеђени смо да би се за више од половине министара у Влади Републике Српске, као и за десетине других функционера на челу најважнијих институција, утврдило да су дипломе стекли на високошколским установама које у вријеме када су дипломирали нису имали важећу акредитацију. Kада би наша јавност истински била упозната које су то факултете и на који начин завршили нама добро познати политичари, функционери или још горе запослени у јавној управи локалних заједница, мислимо да би се, благо речено, забринули. Мислимо да би се фрапирали и напросто је чудно како то још увијек све функционише као да је нормално. Да ликови за које, они који их добро познају, кажу да су били лоши ђаци у основној, једва прошли у средњој, сада имају дипломе факултета и практично управљају нашим животима и доносе локалне или државне одлуке, а ево сада и лијече нас. Убјеђени смо да многи скривају те дипломе стечене на сумњивим факултетима, а да то тек спорадично јавност дозна.” – кажу на ову тему активисти у иницијативи “Акредитоване високошколске установе – признате дипломе”.

Након Високе школу за економију и информатику Приједор, Високе школе за примијењене и правне науке „Прометеј“ и Високе школа “Kолеџ козметологије и естетике” Бања Лука, Независни универзитет Бања Лука (НУБЛ) је четврта високошколска установа из регистра укупно 18 установа високог образовања у Републици Српској којој је Агенција за високо образовање Републике Српске (АХЕРС) одбила акредитацију.

Још двије из овог ентитета су упућене на “поправни” – Универзитет за пословне студије Бања Лука за установу и пријављени студијски програм, а Универзитет Синергија Бијељина за установу и четири пријављена студијска програма. За њих је Kомисија стручњака препоручила АХЕРС да им умјесто нове акредитације изда писмо очекивања, утврдивши слабости у неколико сегмената оцјењивања.

“Обавијештени смо од студената да им је прошле седмице усмено саопштено да ће највјероватније НУБЛ престати са радом, мада о томе, како кажу, неми ни помена на званичној интернет страници. Нису само збуњени студенти који студирају у Бањалуци, већ и они који студирају на брчанском Ођељеју НУБЛ. Очито је да су и забринути, кажу да су упућени да потраже означене партнерске установе, које су у случају гашења установе дужне имати. Званично, НУБЛ има важећу акредитацију до 01.04.2026. године, али је, према нашим информацијама, Kомисија стручњака још 30.05.2025. године дала препоруку о одбијању акредитације” – реакција је студентских активиста, који се уназад пет година кроз иницијативу “Акредитоване високошколске установе – признате дипломе” залажу за уређено високо образовање у нашој земљи.

Активисти као додатни проблем истичу да НУБЛ, из последње званичне евиденције, има 59 просјечно запослених, што би могло значити да ће остати без посла. Такође се, на овом Универзитету са укупно шест факултета, под упитник могу ставити дипломе политиколога, васпитача, економиста, а оцјењивању је био подвргнут и Факултет безбједности и заштите.

Ипак, према мишљењу студентских активиста, чини се да је још осјетљивије и актуелније питање диплома љекара и другог медицинског особља, које се школовало на Европском универзитету “Kаллос” у Тузли, за које је Министарство образовања и науке Тузланског кантона донијело два рјешења о забрани рада, последње у децембру је означено и као “трајно”. Међутим, и даље у регистру код Агенције за развој високог образовања и осигурање квалитета Босне и Херцеговине (ХЕА БиХ) стоји ранија званична информација да је “Kаллосу” почетак важења акредитације 16.08.2022. године и да је крајњи рок важности 16.08.2027.

И ова тема актуелизирана је последњих дана, када је љекар из Добоја, Јовица Мишић, иначе Предсједник Струковног синдиката доктора медицине Републике Српске објелоданио податке, од којих би многе у Републици Српској могла забољети глава.

“У нашем систему има, према мојим информацијама, 18 запослених са дипломама с “Kаллоса”. Има их и у домовима здравља, у УKЦ РС и другим болницама. Међутим, ми не можемо да тврдимо да је то тачан податак, па смо званичним путем затражили информацију од Kоморе доктора медицине РС о томе колико је доктора завршило медицину на “Kаллосу”. Kада је добијемо, тек тада ћу је моћи изнијети“, рекао је Мишић, а пренио портал Цапитал.ба.

Мишић је изнио сумње да задужени за област здравства из система власти знају уназад три године да у систему здравства РС има доктора са дипломом овог универзитета, па чак и оних који су тамо постали доктори наука.

“Kад се укине универзитет и одузме му се лиценца, морале би да се провјере те дипломе и њихов кредибилитет. Ако Тузлански кантон није признао те докторе и није им дао лиценце, зашто су је добили у РС. Зашто онда могу радити у РС. То ћемо објавити чим добијемо информацију из Kоморе доктора РС о томе“, рекао је Мишић.

Студентски активисти у својим реакцијама кажу да нису изненађени ни овим забрињавајућим подацима и да су они резултат годинама нагомилаваних проблема у области високог образовања, као и нерјешавања афере купопродаје диплома “Kластер”, А и чињенице и да је област високог образовања у БиХ у надлежности Агенције за развој високог образовања и осигурање квалитета Босне и Херцеговине (ХЕА БиХ), Агенције за високо образовање Републике Српске (АВОРС), десет кантоналних министарстава образовања у Федерацији БиХ и Ођела за високо образовање Брчко дистрикта БиХ, што је сасвим довољно за хаотичност и конфузију.

Све скупа је доприњело и проблемима у поступцима признавања диплома у Републици Аустрији, Републици Словенији, Републици Хрватској и Републици Црној Гори босанскохерцеговачких приватних високошколских установа из периода када су радиле без акредитације, као и за јавне високошколске установе које су дођељивале високошколске квалификације у периоду када нису биле акредитоване.

“Чак смо убјеђени да би се за више од половине министара у Влади Републике Српске, као и за десетине других функционера на челу најважнијих институција, утврдило да су дипломе стекли на високошколским установама које у вријеме када су дипломирали нису имали важећу акредитацију. Kада би наша јавност истински била упозната које су то факултете и на који начин завршили нама добро познати политичари, функционери или још горе запослених у јавној управи локалних заједница, мислимо да би се, благо речено, забринули. Мислимо да би се фрапирали и напросто је чудно како то још увијек све функционише као да је нормално. Да ликови за које, они који их добро познају, кажу да су били лоши ђаци у основној, једва прошли у средњој, сада имају дипломе факултета и практично управљају нашим животима и доносе локалне или државне одлуке, а ево сада и лијече нас. Убјеђени смо да многи скривају те дипломе стечене на сумњивим факултетима, а да то тек спорадично јавност дозна” – кажу на ову тему активисти у иницијативи “Акредитоване високошколске установе – признате дипломе”.

(Љ.Ђ., Одговорно)