Посљедњи круг Ајртона Сене, 32 године од његове смрти

На данашњи дан одржана је ВН Сан Марина 1994, коју ћемо памтити по фаталним несрећама Аустријанца Роланда Раценбергера и Бразилца Ајртона Сене, чиме је тај викенд постао један од најцрњих у историји Формуле 1, али и моторспорта уопште.

ФИА је уочи почетка сезоне 1994. одлучила да укине бројна електронска помагала, попут контроле проклизавања, система против блокирања точкова при кочењу и активног ослањања, како би возачи поново били у првом плану, јер је расла глобална перцепција да је болиду постало превише лако управљати и да су препуни електронике која обавља велики дио посла умјесто возача, преноси MAXF1.net.

Болиди су тако 1994. постали знатно нервознији и тежи за вожњу, а возачи су правили много више грешака него претходних година.

Све је почело већ у петак, када је озбиљну несрећу доживио Рубенс Барикело, у суботу је преминуо Роланд Раценбергер, а у недјељу, на Ускрс, Ајртон Сена.

Уз ВН Белгије 1960, када су такође погинула двојица возача — Крис Бристоу у Куперу и Алан Стејси у Лотусу — ВН Сан Марина 1994. остаје најцрњи викенд у историји Формуле 1.

Након трке, пажња је све више усмјеравана на безбједност, па су на бројним стазама постављене шикане како би се болиди успорили, укључујући и неславну шикану прије Еу Ружа у Белгији. Промијењене су и конфигурације стаза, као и правила по којима су се конструисали болиду.

Запремина мотора смањена је са 3,5 литара на округло три литра, значајно су пооштрени безбједносни тестови, а измијењена су и бројна друга техничка правила, све с циљем да се болиду успоре.

Стазе су добиле веће зоне излијетања како би се болиду успорили прије удара, а повећана безбједност довела је до тога да све до ВН Јапана 2014. није било несреће са смртним исходом.

Жил Бјанки је тада, под двоструким жутим заставама, излетио са стазе и ударио у кран који је уклањао Заубер Адријана Сутила. Због тешких повреда главе преминуо је у љето наредне године.

Барикелова несрећа у петак

Квалификације су се те године возиле у два дијела по сат времена — један у петак, а други у суботу. Најбоље вријеме које би возач остварио у та два квалификациона тренинга одређивало је његову стартну позицију.

У петак су вожене прве квалификације, а Рубенс Барикело у болиду Џордана промашио је кривину Варијанте Баса и излетио преко спољног ивичњака на излазу из кривине при брзини од око 220 км/ч. Болид је полетио у ваздух, затим ударио у врх заштитне ограде од гума, након чега је Барикело остао без свијести.

Најприје је пребачен у медицински центар на стази, а потом и у болницу у Болоњи ради рутинских прегледа. Бразилац је задобио прелом носа и десне руке, која је стављена у гипс, због чега је пропустио остатак тог црног викенда.

Раценбергерова несрећа у суботу

Возач Симтека Роланд Раценбергер, коме је 1994. била прва сезона у Формули 1, прешао је преко ивичњака у шикани Акуе Минерали, што је, како се вјерује, оштетило његово предње крило.

Аустријанац се није вратио у бокс, већ је наставио да вози још један брзи круг. У првом сектору, прије споре лијеве кривине Тоса, предње крило му је отпало при брзини већој од 300 км/ч. Изгубио је контролу над болиду и силовито ударио у зид са лијеве стране стазе.

Раценбергер је преминуо у болници од посљедица вишеструких повреда. То је био први случај од ВН Канаде 1982. да је возач погинуо током Ф1 викенда. Тада је на старту трке погинуо Рикардо Палети, који се закуцао у болиду Дидијеа Пиронија, заустављеном на старту.

Сенина несрећа у недјељу

На старту трке дошло је до инцидента када је Ј. Ј. Лехто остао непомичан на старту у свом Бенетону, а Педро Лами га, заклоњен другим болидума, није уочио и ударио је у његов задњи дио.

Инцидент је изазвао излазак безбједносног аутомобила (Опел Вектра, којом је управљао Макс Анђелели), па су болиду возили смањеном брзином, због чега су пали притисак и температура у гумама.

Прије трке, Сена и Бергер изразили су забринутост да возачи иза безбједносног аутомобила неће моћи да возе довољно брзо како би одржали гуме загријаним и на потребном притиску.

Сена је такође изразио забринутост због правила по којем је безбједносни аутомобил одређивао темпо водећег возача у кругу загријавања, уведеног на ВН Пацифика 1994. Ипак, то правило је за ову трку било укинуто.

У другом кругу након повлачења безбједносног аутомобила, Сена је водио испред Михаела Шумахера, али је излетио у брзој десној кривини Тамбурело при брзини од око 305 км/ч. Прије удара успорио је на 211 км/ч, али је ипак снажно ударио у бетонски зид.

У 14.17 показана је црвена застава и трка је прекинута. ФИА-ин медицински делегат, доктор Сид Воткинс, одмах је стигао на мјесто несреће. Отприлике десет минута касније, екипа Ларуса грешком је пустила Ерика Кома да напусти бокс иако је стаза била под црвеним заставама, па су редари панично махали заставама када је стигао до мјеста несреће.

Сенино беживотно тијело извучено је из болиду Вилијамса, а око 15 минута након несреће хеликоптером је пребачен у болницу Мађоре у Болоњи. Тако је постао трећи возач који је тог викенда завршио у тој болници.

Трка је настављена 37 минута након Сениног удеса, а два сата и 20 минута након Шумахерове побједе, докторка Марија Тереза Диандра објавила је да је Ајртон Сена преминуо. Званично вријеме смрти било је 14.17, што значи да је преминуо у самом тренутку несреће.

Сена је подлегао тешким повредама главе, које је изазвала спона управљачког механизма пробивши његову кацигу.