Дарко Момић: Осмијеси пред “Зидом плача”
Представници Удружења “РеСтарт Српска” прије пар дана су на Тргу Крајине у Бањалуци поставили “Зид плача” на којем су грађани могли да упишу имена чланова породице, родбине, пријатеља или познаника који су напустили РС или БиХ у потрази за бољим животом.
“Зид плача” је за кратко вријеме попуњен именима фришких гастарбајтера, али упркос томе што су организатори овај перформанс извели са циљем да упозоре на масован одлазак младих као један од најозбиљних друштвених проблема и укажу на одговорност власти за тај проблем, добар број грађана са осмијехом је на њега уписивао имена својих најближих.
Зашто са смијешком? Па према подацима Централне банке БиХ, на име дознака из иностранства у БиХ сваке године у просјеку стигне око 3,5 милијарде марака. Од тога се око 1,5 милијарда марака односи на пензије, док су остало дознаке које гастарбајтери доносе у БиХ или шаљу својим породицама. Економисти су израчунали да БиХ не би могла да функционише без дознака из иностранства и да живот грађана зависи управо од тих донација. У БиХ не могу да зараде онолико колико троше, па кућне буџете надомјештају дознакама из дијаспоре.
Е отуда и осмијеси пред “Зидом плача”! Сигурно да им је тешко што су им отишли најдражи и што ће са дјецом и унучићима да разговарају “преко скајпа”, умјесто да их дочекују на недељном ручку и тапшају у крилу, али су свјесни да је тако боље за њих. Наравно да се иза тога крију и они други мотиви, попут тога да ће им дјеца послати неки динар из иностранства да и они овдје лакше преживе, али себичност је дио људске психе и “није тема данашње емисије”.
Суштина је у томе да се дознакама из дијаспоре практично одржава социјални мир у БиХ и спречава стварање критичне масе која ће изаћи на улицу у борби за радно мјесто, комад хљеба или заштиту свог достојанства. Другим ријечима, зашто власт да се бори против егзодуса младих којима не зна, не може или једноставно неће да обезбиједи посао?! Зар није једноставније правити се глув и ћорав на њихов све масовнији одлазак из простог разлога што ће се с једне стране тако смањити број незадовољних, а с друге повећати број новчаних дознака из иностранства. Просто као пословник Народне скупштине!
А какав одговор има опозиција! Да су паметни међу предизборна обећања би уврстили олакшавање визног режима са САД и Великом Британијом и убрзано добијање радних дозвола за земље западне Европе. Млади свакако не виде перспективу у овој земљи и желе да је напусте, а пошто у највећем броју бојкотују изборе, можда се упецају на причу, па у октобру наредне године умјесто на фејсбук оду на бирачко мјесто и гласају за опозицију. У случају тог чуда, односно побједе опозиције, остаће им само да испуне предизборно обећање и тако себи олакшају посао, јер ће, враћамо се на исто, смањити број незадовољних и повећати број новчаних дознака из иностранства. И власт сита и овце све мирније!
Елем, треба напоменути и да је највише новца у БиХ стигло 2014. године, чак 3,85 милијарди КМ. Највише новца је стигло због катастрофалних поплава које су те године у два наврата погодиле БиХ, па је родбина из дијаспоре додатним донацијама помагала родбини да се опорави од катастрофе.
Кукала нам мајка, они стварно мисле да су поплаве највећа катастрофа која нас је задесила. Али како им замјерити! Зар не звучи љепше торнадо, ураган, цунами, односно Ирма, Офелија, Катрин или Ел Нињо, него СНСД, СДС, ДНС, ПДП…
Дарко Момић