Доза занимљивости: Да ли смо свједоци стварања нових звијезда?

Мистериозне „ледене кугле“ у Млијечном путу збуњују научнике

Два „ледена објекта“ откривена у далеком дијелу наше галаксије изазвала су збуњеност међу научницима, јер не подсјећају ни на шта што је до сада забиљежено. Јапански истраживачи вјерују да би ово могла да буде потпуно нова врста звијезда, што би промијенило наше разумијевање формирања звијезда.

Још 2021. године, јапански научници су први пут уочили ове необичне објекте користећи AKARI свемирски телескоп. Тек недавне посматрачке кампање, међутим, потврдиле су њихову јединственост.

Према студији објављеној ове године, свјетлост која долази са ових објеката не уклапа се у постојеће теорије о формирању звијезда.

Објекти су пронађени у два различита дијела Млијечног пута: објекат 1 се налази на удаљености од око 30.000 свјетлосних година од Сунца, у дијелу познатом као Крукс-Скутум крак, док је објекат 2 удаљен око 44.000 свјетлосних година од Сунца, у Карина-Стрелац краку.

Иако се чини да су близу један другом када се посматрају са Земље, ове двије „ледене кугле“ су заправо веома удаљене и нису повезане.

Нова врста свемирских објеката?

Нова посматрања уз помоћ Атакаме Великог милиметарског/подмилиметарског низа (ALMA) у Чилеу, показала су да су објекти и до 10 пута већи од нашег Сунчевог система, као и да су изоловани од области гдје се обично формирају звијезде.

Емитују инфрацрвену свјетлост слично звијездама, али су богати ледом. Њихов хемијски састав укључује угљен-моноксид и силицијум-диоксид. Ова комбинација својстава, међутим, не одговара ниједној познатој врсти звијезда или гасних облака, пише Дејли мејл.

„Покушали смо да репродукујемо својства ових објеката користећи постојеће теорије, али тренутно не постоји објашњење које би објаснило њихове спектралне енергетске карактеристике“, каже др Такаши Шимониши са Универзитета Нигата.

Научници вјерују да би ово могао да буде нови тип младих звијезда које избацују материјал богат силицијумом. Ипак, њихова мала величина, висок садржај леда и изолација од познатих регија формирања звијезда остају неријешена мистерија.

Тим научника се нада да ће нова посматрања помоћу Џејмс Веб свемирског телескопа (JWST) донијети одговоре. JWST је изузетно осјетљив и има високу спектралну резолуцију, што ће омогућити детаљну анализу леда и прашине на овим објектима.

„Џејмс Веб телескоп ће нам помоћи да разумијемо термалну историју ових извора и да, можда, разријешимо ову загонетку“, додаје др Шимониши.

Како настају звезде?

Откривање ових „ледених кугли“ отвара нова питања о томе како се звијезде формирају и шта још чека да буде откривено у огромним пространствима свемира. Да ли су ово заиста нове врсте звијезда, или је у питању феномен који до сада није био познат?

Звијезде настају из густих молекуларних облака сачињених од прашине и гаса, који се налазе у областима међузвјезданог простора, познатим као стеларне колијевке.

Један молекуларни облак, који углавном садржи атоме водоника, може да буде хиљадама пута масивнији од Сунца.

Ови облаци пролазе кроз турбулентна кретања, при чему се гас и прашина помјерају током времена, нарушавајући структуру атома и молекула, што доводи до тога да неки дијелови облака садрже више материје него други.

Ако се довољно гаса и прашине скупи на једном мјесту, формација почиње да се урушава под сопственом гравитацијом, област се полако загријава и шири, прикупљајући све више околног гаса и прашине.

У овој фази, када област достигне пречник од 1.500 милијарди километара, постаје предзвјездано језгро и започиње процес формирања звијезде.

Током наредних 50.000 година, ово језгро се скупља на пречник од 150 милијарди километара, постајући унутрашње језгро звијезде.

Вишак материјала се избацује према половима звијезде, док се око ње формира диск гаса и прашине, стварајући протозвијезду.

Овај материјал се затим или интегрише у звијезду или се избацује у шири диск, који ће довести до формирања планета, месеца, комета и астероида.