Дрога се продаје као освјеживач ваздуха?!
Све више младих у БиХ експериментише са наркотицима, који се продају и као легални освјеживачи ваздуха.
Наведено је то у Нацрту средњорочног програма рада Министарства безбједности БиХ 2026-2028. године, гдје су таргетирани бројни изазови који су присутни у БиХ, а који се односе на ову пошаст.
Упозорено је да наркоманија, као изражен друштвени проблем, добија карактер безбједносне пријетње и утиче на пораст броја тешких кривичних дјела.
„Како се хероин, кокаин и остале скупе дроге већином кријумчаре преко територије БиХ и препродају на западном тржишту, њени простори су преплављени вјештачким, синтетичким дрогама. Ове дроге су хемијски спојеви, настали у илегалним лабораторијама, попут тзв. сканка, спицеа (галаxyа) и кетамина. Њихова су основна обиљежја лака доступност, атрактивно паковање и приступачне цијене. Продају се и као легални освјеживачи ваздуха, што их чини примамљивим за младе људе, посебно адолесценте, на које остављају трајне психофизичке посљедице“, наведено је у овом нацрту.
У том документу је изнесен још један забрињавајући податак…
„Све више младих експериментише са дрогама и психостимулансима, док марихуану која је најпогоднија за производњу на нашим просторима у виду плантажа и умјетних лабораторија сматрају безопасном, природном биљком, која није дрога“, наглашено је у нацрту.
У овом документу су се осврнули и на извјештаје о БиХ који се односе на дроге.
„Додамо ли овим подацима извјештаје Европског центра за праћење дрога и Канцеларије за питања дроге и криминала УН (УНДОЦ) о БиХ, онда је јасно о каквој се опасности ради. У поменутим извјештајима криминалне групе које се баве широким спектром криминалних активности, укључујући продају и дистрибуцију дроге, крађу и препродају аутомобила, те друге луксузне робе, имају подршку појединаца из власти БиХ. У питању је, дакле, један од најважнијих изазова за јавно здравље и безбједност заједнице у цјелини“, истакнуто је у Нацрту средњорочног програма рада Министарства безбједности БиХ 2026-2028. године.
Ова ситуација, како је закључено, налаже измјене и допуне Закона о спречавању и сузбијању злоупотребе опојних дрога, као и допуну листе опојних дрога, психоактивних твари, биљака из којих се може добити опојна дрога и прекурсора. Између осталог, додаје се, неопходна је и израда нове државне стратегије надзора над дрогама.
Проф. др Расема Окић, директорица Завода за болести овисности Кантона Сарајево, каже да има разних начина на које се млади навуку на одређене супстанце.
„Хероин је потпуно редуциран и изгубио је на значају, а регионалним тржиштем су завладале синтетичке дроге. Није тајна да се и у нашој земљи, ту, око нас, налазе лабораторије које производе ове дроге“, истиче Окићева за „Независне новине„.
Према њеним ријечима, у превентивном раду могу учествовати многи.
„Сви, од најобичнијих грађана до здравствених професионалаца, али и образовног сустава, пријатељи, породица, дакле свако од нас има неког свог, младог. Мислим да су најбоље што може да се догоди једном друштву заправо квалитетни превентивни програми. Дјеца би требало да се, не у школама, него још у вртићима, упознају, за почетак, са потенцијалним овисностима“, поручује Окићева.
Тијана Васиљевић Стокић, предсједница Актива директора средњих школа регије Добој, каже да просвјетни радници по природи посла којим се баве, осим тога што образују, имају улогу и да васпитавају младе.
„Једна од врло битних улога нам је и сам тај однос према здравом одрастању. Да је тешко – јесте, јако је пуно изазова како међу средњошколцима, тако и међу просвјетним радницима. Нисмо сви довољно ни стручно едуковани да помогнемо, али ту смо да им пружимо што је могуће већу подршку и да их заиста упутимо на прави пут“, рекла је Васиљевић Стокићева.
Она је мајка троје дјеце тинејџерског узраста и јако их је, наглашава, тешко не пустити да се друже с осталом дјецом.
„С друге стране, јако је пуно изазова којих није било у наше вријеме или их је било много мање. Они су заиста сада изложени различитим врстама проблема, или дрога, у овом случају. Заиста треба бити опрезан, водити рачуна с ким се друже, а ако је могуће да познајемо и родитеље тих њихових вршњака. Сви имамо исту обавезу и улогу: да нам дјеца здраво одрастају“, истиче Васиљевић Стокићева у изјави за „Независне новине“.
О синтетичким дрогама још прије неколико година писали су медији у Хрватској. На осијечкој дјечјој психијатрији потврдили су тада да је најмлађе дијете које су лијечили имало тек 12 година. На тржишту се ова дрога скрива у шареним пакетићима декларисаним као освјеживач простора. Имају бројне називе, као што су Блоу, Галакси, Спајс, Еуфорија, Бунга бунга…
Према доступним информацијама, и здравствени радници у Србији сусретали су се са пацијентима који су се отровали дрогама које се продају као освјеживачи ваздуха, со за купање, прихрањивачи биљака и сапуни.
Глас Српске