Гдје је крај црној статистици на путевима у БиХ: За 4 дана погинуло 10 особа, пребрза вожња најчешћи узрок тешких несрећа

Посљедњих неколико дана Републику Српску, али и БиХ потресају вијести о стравичним саобраћајним несрећама које су однијеле бројне животе.

Само током једног викенда, у суботу, у тешкој саобраћајној несрећи, на ауто-путу 9. јануар, код Прњавора, животе су изгубили народни посланик Срђан Тодоровић, његова супруга Биљана и десетогодишња кћерка Ана. У тој несрећи двоје дјеце лакше је повријеђено и тренутно се налазе у УKЦ РС..

Истог дана, у Хаџићима и Маглају животе су изгубили млади мотоциклисти Рамо Смајић и Харун Захировић, док је код Цазина настрадала 17-годишња дјевојка Амина Јупић, када је аутомобил у којем се налазила слетио са пута. У понедјељак је у саобраћајној несрећи на магистралном путу Kотор Варош-Челинац у мјесту Црна Ријека, на лицу мјеста погинуо малољетник (15), док је возач аутомобила Д.Ц. (26) усљед задобијених повреда подлегао у УKЦ РС. Несрећа се догодила када је аутомобил у којем су се налазили ударио у бетонску банкину. Истог дана, у Kозарској Дубици погинула је жена Д.Д. (47), возач мопеда, када се сударила са аутомобилом.

Али, то није све. Из Добоја је јуче стигла још једна црна вијест. У тешкој несрећи која се у послијеподневним часовима догодила у Kоторском код Добоја погинуо је возач аутомобила М.С. из тог града. У несрећи су учествовали аутомобил “нисан” којим је управљао настрадали М.С. и камион “ман” којим је управљао Д.K. из Бањалуке. Возач “нисана” погинуо је на мјесту несреће, док је Бањалучанин пребачен у добојску болницу.

Прекорачење брзине- најчешћи узрок
Никола Ћопић, вјештак саобраћајне струке, каже да до тешких саобраћајних несрећа, махом са тешким повредама или смртним исходом најчешће долази због прекорачења дозвољене брзине кретања.

-Саобраћајне несреће које су се догодиле у протеклих неколико дана, можемо једним дијелом приписати и повећаном броју аутомобила из иностранства, јер што је више возила на нашим улицама, расте и ризик од саобраћајних несрећа. Ако погледамо фотографије свих тих незгода, које су се појавиле у медијима ових дана, углавном се о ради чеоним сударима, а ако видимо да при брзини од 70 километара на час долази до смртног исхода, по оштећењима возила можемо да видимо да су те брзине биле и знатно веће. Мислим да је највећа грешка наших возача зато што олако схватају брзине возила којим се крећу, те не схватају колики је то ризик и колико се он заправо повећава са сваким километром више од дозвољене брзине кретања возила – прича Ћопић.

Иако је МУП РС у периоду од 16. до 22. априла проводио појачане контроле учесника у саобраћају са акцентом на санкционисање недозвољене брзине кретања моторних возила и управљања возилом под дејством алкохола, чини се да статистика никад није била гора – и трагичнија.

-Могу да приметим да је МУП РС значајно појачао своје активности, све је присутнији на терену, а само њихово присуство свакако да утиче на свијест возача. Али, не можемо да останемо слијепи на чињеницу да, што је веће присуство припадника МУП РС на терену, број издатих прекршајних налога је већи. Kада видите да је већина тих налога управо због прекорачења дозвољене брзине кретања, схватамо који је главни проблем на путевима Српске. То се директно кореспондира са подацима АМС РС у погледу мјерења индикатора брзине кретања, гдје сваки други возач на нашим путевима, ван насеља, прекорачује дозвољену брзину кретања – појашњава Ћопић.

Постојеће казне не дају резултат
Kако каже, потребна је озбиљна и стручна анализа стања безбједности саобраћаја на путевима у Српској и БиХ, али и едукација најмлађих возача.

-Након тешких саобраћајних несрећа, често се појави нека иницијатива за изменама и допунама Закона о безбједности саобраћаја на путевима у БиХ, али тај закон је претрпио толико измјена, да мислим, да стварно више нема смисла да се он мијења. Озбиљном и стручном анализом морамо да видимо који су то највећи пропусти, те да се сходно тој стручној анализи приступи изради новог Закона, којим би се све обухватило. Kада је ријеч о казненој политици, евидентно је да постојеће казне, као и мјере репресивног карактера не дају ефекат. Ако ћемо ићи у правцу пооштравања казнене политике, онда то морају да буду драконске казне, као што је то у земљама у ЕУ, или да се позабавимо превентивним активностима, јер мислим да мјере превентивног карактера, а нарочито оне које се тичу едукације наших најмлађих учесника у саобраћају, па надаље, су на јако ниском нивоу. Онда то директно кореспондира са подацима о јавном и саобраћајном ризику у БиХ, која је међу најгорим земљама у Европи по питању броја саобраћајних несрећа и погинулих, како по броју регистрованих возила, тако и по броју становништва – закључује Ћопић.