Грујо Тривуновић: Човјек који је носио униформу с осмијехом и срцем

Јуче је из Полицијске станице Kотор Варош, нечујно и с осмијехом као што је и годинама служио, испраћен у пензију Грујо Тривуновић. Скромно, без великих ријечи, али с тугом у срцима колега које су га пратиле кроз године службе и живота.

За Грују кажу да није био само полицајац. Био је ослонац. Човјек благе нарави, увијек спреман да саслуша, да помогне, да пружи ријеч утјехе и руку подршке. Његов осмијех је био препознатљив, чак и у најтежим данима. У свијету у којем су закони, ред и дисциплина често хладни и строги, Грујо је показивао да се и правда може носити с топлином и људскошћу.

Током своје каријере био је полицијски инспектор, командир одјељења, а затим и замјеник командира Полицијске станице Kотор Варош. Сваку дужност обављао је одговорно, али увијек с дозом људскости која га је издвајала. Kолеге кажу да је знао стати између проблема и човјека – никад не судећи, већ покушавајући разумјети и помоћи.

Испратили су га данас с поштовањем, уз пригодне поклоне и много искрених ријечи захвалности. Није било потребе за великим говорима – његово дјело и његово име већ говоре довољно. Многи су с кнедлом у грлу стајали поред човјека који је, деценијама уназад, уливао повјерење и сигурност, како у станици, тако и на улици међу грађанима.
Грујо Тривуновић сада креће у ново поглавље – без униформе, али с достојанством које носи само онај ко је читав радни вијек провео поштено, часно и с љубављу према ономе што ради.

Срећно, Грујо. Нека ти пензионерски дани буду мирни, лагодни, и испуњени оним што си ти другима годинама несебично пружао – топлином, осмијехом и добротом.

Славица ВИТЕЗОВИЋ