Изложба фотографија „Цркве брвнаре у Републици Српској“

Изложба фотографија „Цркве брвнаре Републике Српске – Чувари духовног живота и народне самосвести“ аутора Станка Костића биће отворена у четвртка, 6. фебруара, у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности у Београду, најављено је из ове галерије.

Ова изложба, која ће трајати до 1. марта, представља наставак серијала истраживања о српском народном градитељству и документовања цркава брвнара на тлу Србије започет крајем 2023. године поставком „Цркве брвнаре – чувари традиције“, наведено је у саопштењу.

,,Приказане из самог перспективног угла фотографа, ове фотографије представљају важан допринос дубљем разумијевању умјетничких токова на територији Републике Српске, и то у црквеним просторима који до скора нису били предмет подробнијег интересовања стручне, али и шире јавности“ – истакао је дописни члан САНУ Игор Борозан.

Према његовим ријечима, велики број цркава брвнара на подручју Републике Српске које се налазе под окриљем Српске православне цркве и потпадају под Митрополију дабробосанску и епархије Бањалучку, Захумско-херцеговачку и приморску, Зворничко-тузланску, представљају важно свједочанство духовног и националног идентитета српског народа и православног живља с оне стране Дрине.

,,Особиту пажњу изазивају цркве брвнаре из 19. и 20. вијека, које као својеврсни материјални, али и вјерски белези, свједоче о континуитету народног неимарства у дугом временском периоду. Ови, неријетко малени објекти, протоком времена су постали својеврсна мјеста сјећања… Тиме су потврдили снагу народног неимарства и утврдили културну баштину српског народа, у неријетко неповољним политичким околностима, чиме је њихова функција надишла искључивост храмова намијењених вјерском обреду“ – навео је Борозан у каталогу изложбе.

Борозан је истакао да Костићев допринос, сагледан из визуре фотографског објектива, остаје драгоцјен извор за даља истраживања научника и културних радника из различитих цјелина.

,,Први пут документован цјелокупан број цркава брвнара и ликовних дјела у њима, на тлу Републике Српске, упућује на важно мјесто ових објеката у културној и историјској повесници српског и православног становништва на тој територији“ – навео је Борозан.