„Командант“: 31. 08. промиција књиге о Ратку Младићу
Књига “Командант” чији је аутор историчар Бојан Димитријевић из Београда биће промовисана 31. августа у Котор Варошу гдје ће публика моћи да из научног угла сагледа војничку каријеру и ратни пут некадашњег команданта Главног штаба Војске РС генерала Ратка Младића.
Промоцију организује Народна библиотека Котор Варош уз подршку поштовалаца генерала Младића и пријатеља његове породице. Најављено је да ће књигу и Младићеву каријеру публици приближити аутор, генералов син Дарко Младић, генералов ратни ађутант Рајко Бандука и предсједник Организације старјешина Војске РС пуковник Милован Милутиновић.
Димитријевићево штиво доноси јединствен угао посматрања генералове каријере са акцентом на историјски контекст кроз који је демистификован његов лик и разбијени стереотипи стварани деценијама кроз западну пропаганду, користећи као оруђе оптужницу Хашког трибунала.
Својеврсну стајну тачку у писању несвакидашње генералове биографије имале су заплијењене генералове радне биљежнице које су дале чврст хронолошки оквир за праћење његовог ратног пута. Димитријевић је дио истраживања обавио и у Загребу, гдје се у Документационом центру домовинског рата налази већа количина заплијењене архивске грађе Деветог корпуса ЈНА којим је генерал Младић командовао 1991. и 1992. године.
У писању књиге помогао је и велики број мемоарских наслова актера рата у БиХ попут Радовама Караџића, Николе Кољевића, Биљане Плавшић, Момчила Крајишника, Алије Изетбеговића, Сефера Халиловића, Расима Делића И других. Аутор је приликом креирања слике о генералу Младићу у обзир узео и погледе кључних међународних актера током рата у БиХ као што су Филип Морион, Мајкл Роуз, Ричард Холбрук, Лорд Овен, Карла дел Понте и други.
Рад на биографији се стицајем околности поклопио са изрицањем првостепене пресуде генералу Младићу у Хашком трибуналу, али аутор напомиње да на њу не треба гледати као на одговор на пресуду.
– Биографија није ни апологија, ни Критика генерала. Она је покушај да генералов ратни И животни пут буде хронолошки заокружен на широкој бази консултованих извора И понуди јавности као својеврстан пресјек сазнања о човјеку који и даље привлачи пажњу на бившем југословенском простору – истакао је Димитријевић.