На данашњи дан, прије 45 година, умро је Јосип Броз Тито

На данашњи дан прије 45 година, 4. маја 1980. умро је Јосип Броз Тито (88), предсједник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) и Савеза комуниста Југославије (СKЈ), врховни командант оружаних снага Југословенске народне армије (ЈНА) и један од оснивача Покрета несврстаних.

Тито је рођен у Kумровцу, мјесту на словеначко-хрватској граници, маја 1892. године, а као датум његовог рођења обиљежаван је 25. мај, који је био проглашен за Дан младости и током којег је у Београд, на стадион ЈНА долазила штафета која је преходно обилазила читаву Југославију.

На челу федеративне државе, сачињене од шест република, налазио се непуних 35 година, од ослобођења земље након Другог свјетског рата 1945. године, па све до смрти.

Извео је Југославију из источног (совјетског) блока и спровео реформе, након којих је разрушена и сиромашна земља постала средње развијена, са модерним образовним и социјалним системом.

Међутим, конфискација и национализација готово све приватне имовине, као и непостојање демократског система, слободних медија и слободних избора, произвели су строгу државну и партијску контролу комплетног поратног живота, а идеолошка искључивост власти коштала је слободе, па и живота многе који нису жељели или умјели да се прилагоде.

Без обзира на то уживао је огромну популарност у народу, што су нижи челници социјалистичког система користили да изграде култ личности, са надом да ће им то бити од користи за наставак владавине и након Титове смрти.

Покрет несврстаних у чијем је оснивању имао огромну улогу, појачао му је позиције на међународној сцени, а Југославију приближио становницима и тржиштима земаља из Африке и Азије, што је имало позитиван и политички и економски ефекат.

Kао државник из релативно мале земље са 20 милиона становника, постао је несразмјерно значајна фигура светске политике, утицајан, радо виђан и приман гост у готово свим свјетским центрима, од Лондона и Вашингтона, до Москве и Њу Делхија.

Самоуправни систем у привреди, који је уведен средином седамдесетих година прошлог века, међутим, није издржао тест времена, привреда није постала довољно конкурентна, нити способна да запосли одговарајући део становништва.

У последњим годинама живота, можда и без његовог пресудног утицаја на доношење одлука, задуженост земље је нагло порасла уз јачање социјалних, а касније и националних тензија, што ће десетак година касније 1990. довести до крвавог распада Југославије и формирања малих националних држава, слабог утицаја и минијатурне политичке снаге.

Тито је умро 4. маја 1980. године, у 15.05 часова, у Kлиничком центру у Љубљани, након компликација после ампутације ноге и других нагомиланих здравствених проблема.Његово тјело је траспортовано „Плавим возом“ до Београда, а уз пут је испраћено цвјећем и сузама стотина хиљада грађана који су преминулог лидера, изложеног на одру у згради скупштине, обилазили и наредних неколико дана.

Сахрани Јосипа Броза Тита
присуствовало је више од 200 истакнутих личности из целог свјета, предсједника, премијера, краљева, владара и лидера странака из 107 земаља. Међу њима су били и Индира Ганди, Маргарет Тачер, Леонид Брежњев и многи други.

Готово пола вјека након смрти Тито је остао контроверзна и историјски изузетно интересантна личност. Његов гроб, као и Музеј Југославије у непосредној близини сваке године обилази хиљаде људи из бивше Југославије.

Данас, на годишњицу његове смрти, Музеј Југославије ће радити од 10 до 18 часова, а улаз ће за посјетиоце бити бесплатан.