(Не)могући бенефити од Интерпола
Упркос хладном тушу, почетном муку и тешкој кукњави у Сарајеву због одлуке Интерпола да одбије захтјев БиХ за расписивањем међународне потјернице за предсједником Републике Српске Милорадом Додиком (и предсједником Народне скупштине Ненадом Стевандићем), Босна и Херцеговина у коју се заклињу у том истом Сарајеву из те одлуке би могла да извуче највећи могући бенефит.
А највећи могући бенефит није то што је Интерпол дао практичну тапију на тврдњу да су њих двојица на мети политичког прогона, јер ко год има трунку савјести и ко није омеђен болесном „суљагића“ мржњом према Српској и према свему српском свјестан је да је Интерпол у праву и да је захтјев Суда БиХ (чије одлуке се не признају у РС) за расписивањем међународне потјернице мотивисан политичким разлозима.
То није спорно и у сарајевској политичкој котлини савршено добро знају да правосудне институције у Сарајеву користе за политички обрачун са предсједником Српске, али све то је споредни бенефит или бенефит само за Републику Српску, али не и за БиХ. Kао што је бенефит само за Републику Српску, али не и за БиХ то што је додатно пољуљан кредибилитет Суда БиХ (чије одлуке се не признају у РС), јер тај суд нема никакав кредибилитет откако је ослободио Насера Орића. Тачка.
Интерпол је срушио Сњешка политичком Сарајеву које се успело на задње ноге и њишти од муке, али и то је бенефит само за оне у Српској који се једном руком бусају у јуначка прса, а другом намјештају тендере од сто милиона, али није бенефит за БиХ. Додуше, већини људи у РС драго је виђети како цијучу они који испаљују реденике из тастатура и позивају на употребу силе против предсједника Српске коме се може спочитати милион ствари, али не и да је човјек рата. Јаучу због одлуке Интерпола и при томе у хвалоспјевима спомињу генерала Армије БиХ Атифа Дудаковића који слободно шета, иако је одавно требало да буде иза решетака бар за злочине над српским војницима и цивилима које је наређивао пред камерама, а за друге злочине тек треба да одговара. Ти безумници слијепи од љубави према „држави Босни и Херцеговини“ којима не ваљају ни куповни Срби попут Војина Мијатовића, ни православне икебане попут Предрага Kојовића не виде да политичко Сарајево може извући највећи бенефит управо из само њима спорне одлуке Интерпола.
Kако?! Па тако што би сви у БиХ коначно могли схватити да држава у којој странац намеће законе нема будућност. И што ће прихватити да су чак и за Интерпол спорне одлуке правосудних органа које је индиректно произвео тзв. високи представник Kристијан Шмит. И да ће у складу с тим закључити да је крајње вријеме да му се, најблаже речено, ускрати даље гостопримство. И што ће коначно прихватити да су легалитет и легитимитет Суда БиХ (чије одлуке се не признају у РС) готово до краја укаљани зато што је највећа полицијска организација на свијету оцијенила да спроводи „строго забрањену активност са политичком, војном, вјерском или расном позадином“.
А до краја ће бити укаљани ако Апелационо вијеће тог суда (чије одлуке се не признају у РС) негативно одговори на жалбу адвоката предсједника Републике Српске на првостепену пресуду којом је осуђен на годину дана због „неизвршавања одлука високог представника“. Нажалост, могућност да суд уважи жалбу мања је од могућности да предсједник Републике Српске без оружане пратње оде у њен главни град. Главни град по важећем Уставу РС, не по овом који су припремили „средњошколци“.
П.С. Срећан Дан полиције Републике Српске и Дан чувара туђег капитала.