Ниска примања и огромни трошкови
Док плате годинама остају исте, цијене иду у висине, а потрошачка корпа за четверочлану породицу у РС износи преко 1. 800 КМ.
Према доступним подацима потрошачка корпа за четворочлану породицу у Републици Српској у мају је износила 1.882,50 КМ и просјечна исплаћена нето плата у износу од 847 КМ покривала ју је са свега 44,99 посто, подаци су Савеза синдиката РС.
Највише зараде у мају су исплаћене у области финансијске и дјелатности осигурања и то 1.313 КМ и биле су мање за 2,88 посто у односу на априлску плату, а најниже у грађевинарству, свега 558 КМ и мање су за 0,53 процената.
Из Синдиката упозоравају да су ниске плате у мају ове године примили и радници у угоститељству и то само 559 КМ, затим у административним и помоћним услужним дјелатностима – 572 КМ. Просјечна мајска примања запослених у области умјетности, забаве и рекреације износила су 575 КМ, у трговини 622 КМ, у дјелатности пословања некретнинама 632 КМ, затим у области саобраћаја и складиштења 636 КМ, те у прерађивачкој индустрији 656 КМ.
Наведене зараде покривале су трошкове синдикалне потрошачке корпе од 29,64 до 34,85 посто, упозорили су синдикалци.
ТРОшКОВИ У БИХ&хеллип;
Највише новца породице у РС у мају су трошиле за прехрану и то 699,21 КМ, становање и комуналне услуге коштале су 568,87 КМ, док је за текуће одржавање домаћинства требало издвојити 105,25 КМ. Одјећа и обућа коштале су 137,25 КМ, хигијена и њега здравља 88,31 КМ, пријевоз 200,23 КМ, те образовање и култура 82,38 КМ.
Из Савеза синдикаа РС рекли су да је из наведених података јасно да је у РС крајње вријеме да се потпишу Општи и грански колективни уговори, те да се повећају плате и побољша животни стандард свим радницима. То би ублажило сталну миграцију школоване и радно-способне радне снаге која све више одлази на рад у иностранство.
Бањалучанин који годинама живи у Њемачкој, али који посјећује родни град сваке године каже да су у протеклих годину дана цијене знатно поскупиле.
„Све је поскупило, храна и козметика прије свега. Раније сам доста тога куповао овдје, али сада се заиста не исплати, боље ми је да све донесем из Њемачке када долазим у Босну, више ми се исплати. У наредном период планирам реновирање стана у Банајлуци, а како ствари стоје сав потребан материал ћу купити у Њемачкој, овдје је све много скупље“, каже нам он.
Економиста Дамир Миљевић каже да се сва поскупљења негативно одражавају на грађане с обзиром на ниска примања становништва која уз то још не прате раст трошкова живота.
„У таквим условима грађани с обзиром на ограничена средства којима располажу најчешће се одричу од куповине било чега што не представља основну људску потребу, а многи нажалост нису у стању ни да обебједе довољно хране за себе и своју породицу тако да се углавном купује роба најниже цијене, а тиме и квалитета. С обзиром на ниска примања и велику незапосленост преко 50 % становништва у БиХ живи испод или на граници сиромаштва док многи нису у стању обезбједити ни три оброка дневно. За разлику од њих имамо око 10 % становништва које чини политичко-тајкунска класа која је за себе приграбила највећи дио друштвеног богатства и која је себи у стању приуштити све што им на памет падне“, каже за БУКУ Миљевић.
Миљевић каже да се живот грађана може побољшати на два начина.
„Први начин је оно што се дешава задњих година, а то је масовни одлазак радно способног становништва у иностранство. Иако са становишта друштва то није баш пожељно ријешење, са становишта појединца и његове породице то је потпуно разумно, ефикасно и рационално ријешење проблема. Други начин је темељна прерасподјела друштвеног богатства које се ствара и која мора ићи у два правца. Први је прерасподјела од богатих ка сиромашнима што се постиже увођењем система прогресивног опорезивања доходака, прихода од капитала и имовине. Други правац је прерасподјела између државе и грађанина која подразумјева смањење јавне потрошње а повећање индивидуалне потрошње, а могуће ју је извести смањењем којекаквих фискалних и парафискалних давања грађана, смањењем администрације и повећањем ефикасности рада државе. Нажалост у земљи не постоји спремност на овако озбиљне резове у систему па као посљедицу имамо одлазак становништва, све веће задуживање и све веће сиромашење“, појашњава Миљевић.
Миљевић додаје да у условима гдје не постоји спремност система да ради у корист свих својих грађана овима не преостаје ништа друго него да се боре за промјене система или да свој положај промијене тако што ће промијенити мјесто живота и рада, односно отићи у иностранство.
ЕВИДЕНТНА ПОСКУПЉЕЊА
Из Институције омбудсмена за заштиту потрошача у БиХ кажу да су евидентна поскупљења намирница и хигијенских потрепштина у посљедње вријеме и то 0,2% више за јуни 2018. године у односу на претходни мјесец.
„Према службеним евиденцијама надлежног министарства трговине цијене у јуну 2018 годину су у односу на јуни 2017.годину више за 2,1%. Свако поскупљење цијена утиче и на ионако низак животни стандард наших грађана- потрошача, посебно што раст цијена не прати истовремено раст плата и пензија. Тиме су угрожени економски интереси свих потрошача који су принуђени да минимизирају своје стварне потребе, односно да купују по снижењима, на картице односно рате, па и оне најосновније животне потребе, храну, школске уџбенике и слично“, кажу за БУКУ из Институције омбудсмена за заштиту потрошача у БиХ.
Из ове Институције кажу да је у БиХ на снази слободно формирање цијена и исто је уређено на нивоу ентитета кроз Закон о контроли цијена на нивоу ФБИХ, односно кроз Закон о регулисању цијена у РС и при ентитетским министарствима трговине постоје службе односно савјети за праћење и контролу цијена које прате дјеловање мјера економске политике у области цијена, те подузимају мјере ради спречавања и отклањања поремећаја на тржишту.
„Као мјере непосредне контроле цијена могу се за поједине производе прописати фиксне цијене или највише цијене или пак давање сагласности на цијене. Мјере непосредне контроле цијена се заснивају на економским критеријима и исте прописује Влада Федерације односно Влада Републике Српске. Институција омбудсмена за заштиту потрошача у БиХ сагласно државном Закону о заштити потрошача нема административне надлежности у смислу цијена“, кажу нам.
Све док се плате знатно не повећају наши грађани ће једва спајати крај са крајем. Живот у БиХ је такав да многи планирају одлазак у земље гдје се цијене радници и грађани и гдје се може зарадити довољно новца за нормалан живот, за живот достојан човјека.