Пензионерка пронашла рецепт за добро расположење: “Све је боље него просити на улици”

Понека зарађена марка и мало разговора са пролазницима довољни су пензионерки Ђурђи Андрић за добро расположење цијели дан.

Шљиве, јабуке, мрква, лук, паприке, све се то код Ђурђе може пазарити за марку, најскупље двије, а наша екипа ову ведру пензионерку срела је на импровизованом штанду у центру града.

Ова насмијана осамдесетогодишњакиња користи сваку прилику да изнесе по који комад домаћег поврћа и воћа, и понуди га пролазницима, а многи и јој и прилазе само да прозборе коју ријеч док чекају аутобус на прометном стајалишту. Љепше тако вријеме прође и њима и њој.

– Радим и добро се осјећам. Када сам стално у кући, осјећам тегобе, али откако сам почела ово радити, одлично се осјећам, а свака марка добро дође и финансијски у породицу. Ако десетак марака зарадим дневно, мени доста – прича нам Ђурђа уз осмијех, којој на радном мјесту друштво често прави и књига. Ми смо је затекли како предано чита „Антологије народних јуначких пјесама“.

– Волим читати о народних херојима, а недавно сам оперисала мрену, тако да ми ни наочаре не требају – говори старица која живахном причом скреће пажњу грађана на себе.
Некада је можете видјети на клупи код Поште, некада на пијаци у Лазареву, а у крви јој је каже да ради и зарађује.

– Волим да радим, боље се осјећам, све је боље него просити на улици. Не донесем ја пуно робе, помало, а има и људи који не могу узети килограм лука, којима ово одговара. Добро зато свима- закључује ова рођена Невесињка, а која је у Бањалуку избјегла из Зенице.

Са фамилијом данас станује на Петрићевцу, а највише јој годи када оде на свој „посао“.

– Нема мене скоро цијели дан у кући, у пет сати ујутру изађем, а дођем назад у три. Ја сам тако најзадовољнија – закључује Ђурђа.