Поразно стање у правосуђу

БиХ нема тужиоце ни на једном нивоу власти који се искључиво баве процесуирањем корупције у институцијама и систему.

 

Наиме, у одговорима Европској комисији у упитнику бх. власти су признале да се тужиоци додјељују на ад хок основи када су у питању предмети системске корупције. У сва три највиша тужилаштва у земљи кажу да главни тужилац одреди којем тужиоцу ће дати да ради на одређеном предмету.

„Правилником о унутрашњој организацији Тужилаштва БиХ није прецизиран број тужилаца у Одјел за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Тужилаштва БиХ те он зависи од одлуке главног тужиоца“, наведено је у одговорима.

Када је ријеч о Тужилаштву ФБиХ, истичу да је предвиђено постојање одјељења за сузбијање корупције, али да оно није успостављено јер нема новца.

„Овај одјел још није успостављен с обзиром на то да нису обезбијеђена материјална средства те с тим у вези нису именовани тужиоци нити запослено административно особље“, наведено је у одговорима. Као и у државном тужилаштву, и овдје главни тужилац одређује тужиоце који ће радити на тим предметима на ад хок основи.

У дијелу одговора из РС истиче се да је 2016. године расформирано Посебно тужилаштво за сузбијање организованог и најтежих облика привредног криминала. Подсјећања ради, ово одјељење расформирано је јер није дало очекиване резултате.

Сада, како наводе, постоји Посебно одјељење за сузбијање организованог и најтежих облика привредног криминала при Републичком тужилаштву РС.

Као и у друга два, и у овом тужилаштву главни тужилац по свом нахођењу одређује који тужилац ће се бавити тим предметима.

„Правилником о унутрашњој организацији и пословању тужилаштава у РС није прецизиран број тужилаца у одјелу и он зависи од одлука главног тужиоца.

Високи судски и тужилачки савјет је у циљу успостављања одјела проширио систематизацију Републичког тужилаштва РС за седам позиција, од чега је једна позиција замјеника главног републичког тужиоца – специјални тужилац који руководи Посебним одјељењем“, објашњено је у одговорима.

Иначе, занимљиво је да је за рад Посебно тужилаштво за сузбијање организованог и најтежих облика привредног криминала, које је расформирано због мршавих резултата, од 2011. до 2016. године потрошило 12 милиона марака. Посебно одјељење, које га је наслиједило, је у прошлој години на располагању имало 2,4 милиона марака.

Једна од примједаба ЕУ је да не постоји ни дефиниција „озбиљне корупције“, а управо овај термин је употријебила Европска комисија у упитнику.

Осим тога, већина тужилаштава нису попуњена адекватним кадровима. Примјера ради, од 40 позиција предвиђених систематизацијом за Посебно одјељење за сузбијање корупције РС, попуњено је само 27, признали су у одговорима.

У извјештају ЕУ за БиХ за 2018. годину упозоравају да је политичка корупција веома раширена, а да је земља неспремна да се с њом избори.

„Иако постоји Етички кодекс за судије и тужиоце, не постоји формални механизам његовог спровођења нити овлаштења да се покрену дисциплински случајеви. Корупција у правосуђу мора се сузбијати енергичније“, истакли су они.

Борис Грубешић, портпарол Тужилаштва БиХ, није одговорио на наш упит до закључења овог броја.