вијести

Преподобни Симеон Мироточиви

Администратор

Сматра се једним од најзначајнијих српских владара, а заједно са сином Светим Савом, једним од утемељивача Српске православне цркве, која Стефана Немању слави као Светог Симеона Мироточивог. Доба његове владавине представља преломни период у историји и култури Срба.

Стефан Немања се сматра једним од родоначелника Српске православне цркве, првим великим ктитором православних храмова међу Србима и дубоко побожним човjеком. Православље је, према византијском моделу, постало државна вjера, а епископија у Расу њено средиште. О томе свjедочи и чињеница да су рашки епископи Јевтимије и Калиник важили за утицајне личности у држави и на саборима.

Без обзира на то, он је одржавао добре и чврсте везе представницима папске курије, како из политичких разлога због подршке у борби против Византије, тако и због чињенице да је у његовој држави дio становништва, махом у приморским областима, био римокатоличке вjере.

Током своје владавине, Немања је повео борбу против богумилске јереси чије је припаднике прогнао и казнио, тако да они након тога нису представљали већу опасност по државу.

Немањине задужбине

Током свог живота Немања је подигао и обновио већи број манастира и цркви, како на просторима којима је владао односно управљао, тако и у другим земљама. Свети Симеон и свети Сава оснивају Манастир Хиландар.

  • Манастир Богородице код Куршумлије (пре 1168—1172)
  • Манастир светог Николе код Куршумлије (пре 1168),
  • Манастир светог Ђорђа у Расу (Ђурђеви ступови) (после 1168. године),
  • Манастир Богородице Добротворке (Студеница) (1183-око 1191),
  • Манастир Хиландар (1198),
  • Манастир светог Николе (Кончул или Казиновићи) на Ибру,
  • Манастир Богородице Бистричке на Бистрици код Бијелог Поља,
  • Женски манастир Богородице у Расу,
  • Манастир светог архангела Михајла у Скопљу (обновио),
  • Црква светог Николе у Нишу,
  • Црква манастира светог великомученика Пантелејмона у Нишу (обновио),
  • Манастир свете Богородице Градачке (ибарски Градац), помиње се од његовог доба
  • Манастир светог Николе у Дабру (Бања) код Прибоја, помиње се од његовог доба
  • Манастир светог Ђорђа у Дабру (Ораховица или Мажићи) код Прибоја, помиње се од његовог доба