Проблеми са природним прираштајем у РС, „цифре неумољиве“.
Ово је у суштини став демографа, економиста и социолога, који наглашавају да је требало дјеловати „још јуче“, те да је Републици Српској неопходан општи друштвени консензус по овом питању.
Годишње по основу природног прираштаја останемо без најмање 5.000 људи, а прецизних података о одласцима нема и одређене процјене, мада незваничне, говоре да ће 2030. године на просторима Српске живјети највише 800.000 људи, што је, рецимо, 370.000 мање у односу на попис из 2013. године, који је показао да у РС има милион и 170.000 људи.
„То питање не добија пажњу коју заслужује. Ствари које треба да се планирају и раде за будућност, овдје се по правилу остављају са стране. Ми већ каснимо с планирањем и бојим се да ће посљедице бити веома тешке. Мање становништва значи мање радне снаге, а мање радне снаге значи да нема развоја привреде, без које опет нема финансирања пензија“, рекао је Предраг Дудуковић из Удружења економиста СWОТ.
Он је додао да је држава покретач свега и да се без политике и државе не може ништа урадити на том плану.
Када је у питању држава, стручњаци истичу да се Република Српска мора суочити с проблемом којег су сви свјесни, јер су, како кажу, „цифре неумољиве“, те уз струку, политику и општи консензус покушати, ако ништа, задржати садашњи ниво рађања.
„Најбитније је одржати овакво стање када је у питању рађање. Политичари генерално немају довољно слуха за ове проблеме, било да се ради о власти или опозицији. Мјере популационе политике се раде на дугорочном нивоу и ми морамо да се суочимо с тим“, рекао је Александар Мајић, демограф, додајући да је погрешно да се форсира рађање трећег и четвртог дјетета јер ми имамо дефицит прворођених, и да то треба да буде приоритет.
У најскоријој будућности општине као што су Рудо, Ново Горажде, Калиновик, Источни Мостар, Берковићи, Хан Пијесак, Трново, Сребреница, Пелагићево итд. могле би нестати с обзиром на то да ће само по основу природног прираштаја РС у наредних десет година остати без најмање 60.000 становника, а ако се томе додају и миграције и одлазак, можда и оптимистично дјелује да ће нас већ 2028. године бити 100.000 мање.
„Политичари су код нас, без обзира на то да ли су власт или опозиција, људи са затвореним начином гледања и потпуно скучени. Демографија и одласци није оно што бирачи желе да чују и зато се не баве тиме. Оваквим концептом погледа на развој се не може поправити ништа и неопходна нам је генерација доста млађа да рјешава та питања и она која има друге погледе и на живот и на рад“, рекао је Иван Шијаковић, социолог.
Проблеме сa природним прираштајем имају готово све земље Европе, региона поготово, али за разлику од Републике Српске, већина их је озбиљно почела радити на том питању.
Хрватска чак има и Министарство за демографију, породицу, младе и социјалну политику, а Србија је у овој години, рецимо, за популациону политику издвојила пет пута више новца него годину раније.
У Републици Српској Савјет за демографску политику, који је формиран прије неколико година, и не ради.
Први сазив Савјет за демографску политику формиран је 2004, други 2008. године, а трећи 2012. године, док је четврти сазив формиран тек 2017. године јер Министарство породице, омладине и спорта РС дуго није могло добити сагласност свих особа за учешће у раду Савјета. Након што је Влада РС у мају прошле године именовала тај четврти сазив, јавност још није упозната да ли је одржана иједна његова сједница.
Година Рођени Умрли Природни прираштај
2011. 9.561 13.658 4.097
2012. 9.978 13.796 3.818
2013. 9.510 13.978 4.468
2014. 9.335 14.409 5.074
2015. 9.357 15.059 5.702
2016. 9.452 13.970 4.518
2017. 9.339 14.663 5.324
Уписани првачићи
2015/16 – 10.517
2016/17 – 10.206
2017/18 – 9.676
2018/19 – 9.600