Раме уз раме с оцем – прича из аустријских Алпа
У аустријским Алпама, тамо гдје су стазе уске, тло клизаво, а дан почиње много прије него што сунце гране, ради један младић из Kотор Вароша. И не ради сам – ради раме уз раме са својим оцем. Он је сјекач. Отац је тракториста. И сваки дан воде битку са планином.
Филип Гаврић, рођен 13. септембра 2002. године у Бањој Луци, одрастао је у Kотор Варошу, гдје је завршио основну и средњу школу – смјер ЦНЦ техничар, четврти степен. Био је одличан ученик. Али умјесто машинске хале, живот га је повео тежим путем, у шуму. А та шума за њега није нова – прва стабла је гледао како падају још као дијете, уз оца Маринка.
Kажу да се о човјеку може много рећи на основу прве играчке. Kод Филипа – то није био аутић, плишана животиња или лопта. Његова прва „играчка“ била је моторка. Још као дјечак, пратио је оца у шуму и у малим корацима учио оно што данас ради с пуном одговорношћу.
Његов дан почиње у 5 ујутру. У седам је већ у шуми – без много приче. Моторка зуји, стабло пада. Отац прилази с трактором и извлачи дебла. Пауза је кратка – од 12 до 12:30. Онда опет рад до 17:30. Послије тога иду до продавнице – купе храну и пиће за сутра. У смјештају слиједи туширање, вечера, разговор и планирање сљедећег дана. У 22:00 спавање. И тако шест дана седмично. Само недјеља је дан тишине и одмора – иако ни тада мисли не престају да се враћају међу стабла.
Оно што Филип ради није само посао, то је начин живота. Планина ти не оставља простор за грешку. Природа је лијепа, али сурова. Сваки корак тражи пажњу. Сваки покрет – смиреност и искуство.
А ипак, Филип не носи терет тог живота као казну. У његовим очима нема ни горчине, ни страха. Има тихе одлучности, и поштовања према оцу, шуми и раду. Иако далеко од куће, у сваком његовом покрету осјећа се оно с чим је одрастао – чврстина, скромност и жеља да иде напријед.
Филип не тражи пажњу. Он је само један од хиљада који сваког јутра устају, навлаче радну одјећу и иду да зараде поштен хљеб. Али његова прича заслужује да се чује. Јер приче о поштењу, раду и скромности – данас су ријетке.
А међу снијежним врховима Алпа, док моторка реже тишину, Филип сигурно зна једно – да сваки пад стабла одјекује негдје тамо, у његовом Kотор Варошу, па преко Равног Стола до Живиница.
