Котор Варош међу двије општине у Српској са позитивним природним прираштајем

Више рођених него умрлих забиљежено је једино у Kотор Варошу и у Осмацима, док је у Језеру забиљежен нулти природни прираштај (једнак број рођених и умрлих).

Kотор Варош је, наиме, у прошлој години био у плусу за 15, а Осмаци за три становника.

Све остале локалне заједнице, укључујући и веће градове, имале су негативан природни прираштај, показују подаци Републичког завода за статистику.

Kонкретно, Бањалука је била у минусу за 247 становника, Бијељина за 463, Градишка за 280, а Добој за 340. У Приједору је број становника, по основу природног прираштаја, смањен за 467, у Требињу за 109, а у Источном Сарајеву за 142.

Демограф Александар Мајић каже да је демографска слика у Републици Српској за 2024. годину очекивана, будући да се негативан природни прираштај биљежи још од 2002. године.

„У будућности можемо очекивати и додатно повећање смртности становништва, због нарушене старосне структуре. Kонкретно, ако узмемо локалне заједнице, видимо да су само двије са позитивним природним прираштајем“, рекао је Мајић за „Независне новине“.

Изузетно је, додао је, поражавајућа околност и то што је у десетак локалних заједница број рођених у прошлој години био мањи од десет.

„Поражавајући је и податак да већ шесту годину заредом имамо негативан природан прираштај у граду Бањалуци. Дакле, тим се требамо значајно позабавити, посебно ако узмемо у обзир да са овог простора доста становништва емигрира у иностранство. Демографска обнова највећег града у Републици Српској искључиво зависи од доласка становништва из околних локалних заједница. Дакле, док год остале локалне заједнице буду у могућности да ‘дају’ становништво Бањалуци, она ће повећавати свој број становника. Али, питање је до када ће то њихов демографски капацитет моћи“, упозорио је Мајић.

Он истиче да и други градови, за наше просторе већег демографског капацитета, као што су Добој, Бијељина и Приједор, посљедњих десет година имају негативан природни прираштај.

„Тако да се можемо запитати куда води овај пут и докле ћемо доћи“, напомиње Мајић.

Начелник општине Kотор Варош Зденко Сакан каже да се у овој локалној заједници задржало много младих људи.

„Kада погледате старост популације у општинама, видјећете да је Kотор Варош једна од оних гдје је просјечна старост међу нижим. Ми имамо и породицу са десеторо дјеце, али се многи одлучују за троје, па и четворо дјеце“, навео је Сакан за „Независне новине“.

Према подацима Републичког завода за статистику, у Републици Српској у 2024. години рођено је 9.227 живорођене дјеце. У односу на 2023. годину, број живорођене дјеце у 2024. години мањи је за 82. „Просјечна старост мајке при рођењу првог дјетета у Републици Српској износила је 28,2 године, односно 0,1 годину више него у 2023. години“, навели су из Републичког завода за статистику.

У 2024. години у Републици Српској је умрло 14.136 лица. У поређењу са 2023. годином, у Републици Српској је умрло 628 лица више.

Извор: Независне