,,Сиви развод“- нови почетак за парове послије 50. године

Све већи број “сивих развода”, односно развода међу паровима старијим од 50 година, постао је глобални феномен који обликује породичне динамике на неочекиване начине.

Истраживање показује да очеви након развода чешће губе контакт са својом дјецом, остављајући дугорочне посљедице на међусобне односе и емоционално здравље породице.

Тренд назван “греј диворц” посљедњих деценија биљежи пораст, нарочито у западним земљама, Сједињеним Америчким Државама, Kанади и Великој Британији.
Истраживање објављено марта 2024. године анализирало је податке о 9.000 појединаца, пратећи учесталост контакта између родитеља и дјеце, емоционалну повезаност и међусобну подршку након развода.

Резултати су јасно показали да очеви често постају емоционално и физички дистанцирани од своје дјеце, а стручњаци кажу да главни разлог за овај феномен лежи у друштвеној и емотивној улози мајки.

“Мајке су често примарни његоватељи и одржавају контакт са дјецом. Kада брак заврши, мајке лакше задржавају везе, док се очеви повлаче због осјећаја кривице или социјалне стигматизације”, каже за Дејли мејл Зафер Бујукечеци, са Института Макс Планк за демографска истраживања у Њемачкој, који је водио је истраживање.

“Очеви имају тенденцију да доживе вец́и притисак након развода у односима између родитеља и дјеце у поређењу са мајкама”, додаје он.

Очеви, нарочито у каснијим годинама, суочавају се са емоционалним изазовима као што су осјећај неуспјеха или страх од одбијања.

“Мушкарци често нису научени како да изразе емоције или граде односе изван традиционалне улоге хранитеља. Након развода, они губе структуру коју су раније имали, што их удаљава од породице”, објашњава др Џудит Валерштајн, позната америчка психотерапеуткиња и ауторка студије о утицају развода на ђецу, преноси Политикин Магазин.

“Сиви развод” није само крај брака, већ почетак сложених промјена које утичу на цијелу породицу и може бити посебно финансијски погубан за жене. Студије показују да приходи жена генерално опадају до 40 одсто у години након развода, док њихов животни стандард опада за 45 процената. Финансијски пад код мушкараца је обично мање озбиљан и износи око 21 одсто.

Утицај на одраслу дјецу

Иако многи вјерују да одрасла дјеца боље подносе развод родитеља, стварност је често другачија. Губитак блиског контакта са оцем, често може да изазове осјећај туге, губитка и отуђености.

Британски терапеут др Стивен М. Џонсон, аутор књиге о породичној психологији, напомиње: “Дјеца, чак и када су одрасла, желе родитељску подршку и присуство. Отуђење од оца након ‘сивог развода’ може да изазове осјећај емоционалне празнине који траје годинама, без обзира колико година има ‘дијете’”.

Један од учесника студије, 34-годишњи Џејмс из Лондона, подијелио је своје искуство:

“Након што су се моји родитељи развели, тата је престао да ме зове. Претпоставио сам да му је непријатно, али мени је то дјеловало као одбацивање. Наш однос се никада није вратио на старо”, рекао је он.

Мушкарци у овој животној доби често осјећају срам или неуспјех због развода, што може додатно да продуби јаз између њих и њихове дјеце, сматра др Џонсон.

Рјешења за очување породичних односа

Kако би се ублажиле посљедице “сивог развода”, стручњаци истичу важност емоционалне отворености и терапијске подршке.

Др Џон Готман, познати амерички психолог и оснивач Готтман Института за брачну терапију, често је истицао да након развода, родитељи морају активно да улажу у односе са дјецом.

“Важно је признати грешке и показати жељу за поновним повезивањем. Одрасла дјеца желе аутентичност, а не савршенство. То нарочито важи за очеве. Старији очеви могу да обнове однос са дјецом ако покажу иницијативу и спремност за промјену”, говорио је.

Терапеути, такође, предлажу заједнички рад кроз породичне терапије како би се обновила комуникација. Др Тери Рил, породични психотерапеут из Бостона, наводи: “Старији очеви морају да превазиђу традиционалне баријере мушкости и отворено разговарају са својом одраслом дјецом. То није знак слабости, већ снаге”.