Свијетла сриједа – народна вјеровања и обичаји

Прва сриједа послије Васкрса у нашем народу позната је као Свијетла сриједа или Гарава сриједа.

Ријеч је о првом дану послије великог празника када се људи, послије одмора и гозби, враћају својим уобичајеним пословима.

За дане послије Васкрса везана су многобројна народна вјеровања. Наши стари су данас чекали знак с неба. Тако се вјерује да ће цијела година до сљедећег Васкрса бити тешка и праћена бједом и оскудицом ако је на данашњи дан вријеме облачно. Свијетло небо без облака пак предсказује плодну и богату годину.

У ужичком крају вјерују да ако неко види звијезду падалицу да ће бити срећан цијеле године. Други сматрају да онај коме је неко недавно умро у ствари види звијезду која је припадала покојнику.

Гарава сриједа је, према неким изворима, добила назив од једног обичаја који своје коријене вуче из Баната и био је практикован до Другог свјетског рата. Према том обичају, неожењени момци из села би на данашњи дан кретали у поворку, коју би пратили свирачи, вукли би пањ са собом, а онда би нежење биле прозиване од стране жена и били би нагарељени и нацрњени.

Наши стари су говорили и да ко сагријеши сриједом – гријех му остаје заувијек.

Свијетла сриједа је и трапава сриједа јер је дио прве недјеље након Великог поста која се назива Свијетла или Трапава недјеља и током које се сриједом и петком не пости.