У рату мучитељ, данас судија Суда БиХ

У Високом судском и тужилачком савјету још нису добили одговоре из свих тужилаштава о постајању евентуалних истрага или предмета ратног злочина против 15 судија и тужилаца Суда и Тужилаштва БиХ, наведених у Информацији Центра за ратних злочина и тражење несталих Републике Српске, али и других носилаца правосудних функција.

И без тога, бивши логораши и породице тлачених Срба из Сарајева „показују“ на Шабана Максумића, Ибру Булићу, Даворина Јукића и друге ратне, а и данас активне кадрове у бх. правосуђу, као своје мучитеље.

Сретко Дамјановић као припадник Војске Републике Српске заробљен је на сарајевском ратишту у новембру 1992. године. Већ наредне године осуђен је на прву од укупно три смртне казне. У логору Виктор Бубањ исљедник му је био Шабан Максумић, актуелни судија Суда БиХ.

– Стража ме је доводила до Максумића, а ако бих рекао да нисам клао и убијао, он би рекао „Водите га доље, туците и патите га. Пљувао ме и псовао ми четничку мајку. Шабан Максумић за мене није судија већ ратни злочинац – каже Дамјановић.

Голготу сарајевских ратних логора прошао је Љубомир Мандић, свједочи његов брат Милан. И Љубомир је у „Виктор Бубњу“ „допао“ у руке истражног судије Шабана Максумића, који га је тјерао да потпише признање о наводним злочинима.

– Љубомира су одвели доље у подрум и 24 сата су га убјеђивали да потпише. Поломили су му руке и ноге, ребра, све му је било поломљено, осим лобање и кичме. Довели су га одмах ујутру, тачније довукли пред Шабана Максумића да потпише изјаву и  потписао је јер је морао, али га је Максумић осудио на прву смртну казну – каже Милан Мандић.

Љубомир је размијењен након рата и одмах исељен у САД да не би свједочио. Из страха ријетко долази у БиХ. Сретко Дамјановић је 80-одстотни инвалид, живи у Вишеграду. Боли га сазнање да су угледне судије и адвокати, заправо они због којих је прошао пакао сарајевских логора. На оптужбе Сретка Дамјановића, Суд БиХ а ни судија Шабан Максумић нису имали коментар.