Вјерски календар: Данас се прославља Свети Јован Крститељ

Српска православна црква и вјерници данас, 20. јануара славе Светог Јована Крститеља (Јовањдан), посљедњег великог пророка који је не само најавио, већ и видио очекиваног месију.

Свети Јован је једна од већих слава код Срба, а као и за сваку славу, домаћице широм земље пажљиво припремају своју трпезу. А да ли ће трпеза да буде мрсна или посна зависи од тога на који дан пада овај празник.

Јован се зове Крститељ, јер је, по вјерском учењу, крстио Исуса Христа, а Претеча зато што је најављивао Христов долазак.

Свети Јован је примјер чврсте и непоколебљиве вјере, поштења, одважности и истинољубивости. То је и био узрок његовог страдања, јер је јавно говорио о неморалу и блуду цара Ирода, који је живио у гријеху са својом снахом Иродијадом, мајком Саломе. Јован је убијен за вријеме краља Јудеје Ирода који је наредио да се пророку одсјече глава.

Свети Јован се празнује више пута у години: 7. јула – Ивањдан – рођење Светог Јована, 11. септембра – Усековање главе и 6. октобра када се обиљежава светитељево зачеће.У народу постоји обичај да се људи на Јовањдан братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштења. Вјерници, било православци или католици, врло често дају Јованово име својој дјеци.

Јован Крститељ се сматра заштитником пјевача, музичара, кројача, кожара, крзнара, вунара, ременара, гостионичара, ножара, брусача, затвореника, осуђених на смрт, узгајивача птица, обољелих од епилепсије, крштеника, Малте, Јордана и великог броја градова широм свијета.

 Био је такве моралне чистоте да се прије могао назвати анђелом, како га Свето Писмо и назива, него смртником.

Овај датум у календар је уписан црвеним словом, што значи да не треба радити кућне, нити било које друге послове.

За ову славу везује се обичај прања иконе.  Обичај прања икона подразумијевао је да се на данашњи дан иконе износе из куће после јутрења на ријеку, или бунар и да се умивају. Иконе су се брисале крпом која је поквашена у води.

Мада је обичај одавно нестао, тада се вјеровало се да ће онога ко не умије икону стићи казна, те да ће му се те године одузети руке и ноге.Дани од Божића до Богојављења називају се некрштени дани, а дани од Богојављења, од којих је први Јовандан, до Ускршњих поклада називају се крштени. Због тога је у народу остало вјеровање да се крштење и вјенчање могу обављати тек од данашњег дана надаље, од Дана кумства, побратимства и пријатељства, а не ваља се, каже народ то радити у некрштене дане.

Вјерује се да је први гост у кући на Јовањдан, ваш „положајник“, онај који доноси срећу за цијелу годину. Обавезно га лијепо угостите, да га не увриједите – кажу да тако срећа остаје у кући.

Постоји старо вјеровање да је вода на Јовањдан посебно љековита. Људи су некад одлазили до ријека и извора, умивали се и доносили воду кући, вјерујући да ће им донети здравље и благостање. И данас многи вјерници одлазе на литургије и освећују воду, како би заштитили себе и своје најмилије..

Јован је једно од најчешћих имена у хришћанском свијету, а симболизује „Божију милост“. Свети Јован је познат и по томе што је проповиједао покајање и помагао људима да се припреме за долазак Христа. Ако у породици имате неког Јована, ово је њихов посебан дан – не заборавите да им честитате.

На Јовањдан је обичај да се у кући пали свијећа и да се изговори молитва за здравље и мир. Кажу да пламен свијеће носи свјетлост и благослов Светог Јована, па нека та свијећа гори дуго, да унесе топлину у дом.

На овај празник никако се не смије радити тежак посао. Народ вјерује да се на Јовањдан не прља руке – ни физички ни духовно. То значи: нема ни свађа, ни злих ријечи, ни лоших мисли. Ако хоћете да вам година буде мирна и срећна, проведите овај дан у љубави и слози.

Свети Јован је један од најслављенијих светитеља. Много породица га прославља као крсну славу, па су трпезе богате, а гости бројни. На овај дан обавезно се ломи крсни колач и изговара молитва, а домаћин се труди да сваког госта дочека са осмијехом.