Војници одлазе из Оружаних снага
Из године у годину све више војника напушта Оружане снаге БиХ и, према незваничним информацијама, готово 100 војника у посљедња два-три мјесеца је одлучило да напусти војну службу.
„У задњих четири-пет година повећан је одлазак људи из Оружаних снага БиХ, посебно Хрвата, и то након што је Хрватска постала чланица ЕУ, што је и разумљиво. Хрвати одлазе да раде у земље Европске уније и много им је лакше због пасоша да тамо нађу боље плаћено радно мјесто“, рекао је Борис Јеринић, замјеник министра одбране БиХ.
О проблему одласка из Оружаних снага БиХ већ дуже вријеме се говори и у Министарству одбране БиХ гђе су недавно одлучили да се повећа старосна граница за војнике, тако да сада активан војник може бити до 40 године старости, док је раније то било до 35 година.
„Недавно су усвојене и измјене Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ којим се повећавају плате војницима, официрима и подофицирима, а и то у одређеној мјери доприноси томе да се кадрови на неки начин задрже“, рекао је Јеринић.
Додао је да, према информацијама из Сектора за управљање персоналом Министарства одбране БиХ, око 200 људи годишње напусти Оружане снаге Босне и Херцеговине.
Он каже да је недавно Министарство одбране БиХ расписало конкурс за пријем око 800 младих војника у Оружане снаге БиХ како би се попунио и подмладио војни кадар и одржала оперативна способност Оружаних снага. Овим конкурсом тражи се више од 300 Хрвата, тако да и то показује да су претходних неколико година припадници овог народа највише напуштали војну службу.
На конкурс се могу пријавити кандидати који имају завршену средњу школу и матуранти, а они који буду примљени у професионалну војну службу потписаће трогодишњи уговор који може бити продужаван до 40 година старости.
О проблемима одласка војника из Оружаних снага БиХ недавно је говорио и Бошко шиљеговић, парламентарни војни повјереник, који је нагласио да посебно брине то што одлазе високостручни кадрови категорије бригадира (пуковник).
„То заиста мора неке људе да уозбиљи и систем мора да побољша недостатке и бар у том дијелу да да сигурност професионалним лицима. То се мора поправити“, рекао је шиљеговић почетком марта, истичући и да је у свом извјештају за 2017. годину изразио забринутост због тога.