Времеплов: На данашњи дан, 27. јун
Данас је петак, 27. јун, 178. дан 2025. До краја године има 187 данa.
1550. – Рођен француски краљ Шарл Девети, током чије су владавине од 1560. до 1574. почели вјерски ратови римокатолика и хугенота. На наговор мајке Катарине де Медичи, која је дјеловала у договору са папом Гргуром, одобрио је 1572. покољ хугенота у Вартоломејској ноћи.
1743. – У рату за аустријско насљеђе британски краљ Џорџ Други поразио Французе код Детингена, као посљедњи монарх Велике Британије који је предводио трупе у бици.
1838. – Рођен индијски писац Банким Чандра Чатерџи, први значајнији аутор који је писао на бенгалском језику. Био је под знатним утицајем шкотског писца Волтера Скота и углавном је писао романтичне романе с домаћим темама и моралистичким тоном. Дјела: романи „Капалкундала“, „Мриналини“, „Јургалангурија“, „Чандрашекхар“, „Рађани“, „Кришнакантер Чил“, „Анандамат“, „Деби Чаудхурани“, „Ситарам“.
1846. – Рођен ирски политички вођа и национални борац за аутономију Чарлс Стјуарт Парнел, који је увео нове методе у борби против Енглеза. Поставши 1875. члан енглеског парламента, отпочео је опструкцију у законодавном тијелу уз истовремену блокаду на терену. Затворен је 1881, али је и из затвора управљао борбом ирских националиста.
1877. – Руске снаге су прешле Дунав у рату против Отоманског царства, у којем су се на страни Русије бориле Србија и Црна Гора. Рат је окончан побједом Русије, али су потом Србија и Црна Гора, на рачун фаворизоване Бугарске, оштећене Санстефанским миром 1878, који је донекле измијењен исте године на Берлинском конгресу. Српски национални интереси ипак су поново повријеђени: Рашка област је дата на управу Отоманском царству, а Аустро-Угарској право да окупира Босну и Херцеговину, чиме је спријечено уједињење српских земаља и излазак Србије на море.
1882. – Мјесто Топола у Шумадији, које је у подножју Опленца основао вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић – Карађорђе, проглашено је варошицом. Карађорђе је 1781. ту подигао кућу с више помоћних зграда, коју је почетком устанка уништио београдски дахија Кучук Алија. На истом мјесту Карађорђе је 1805. подигао нову кућу с помоћним зградама и све оградио палисадом. Тако је Топола постала утврђено насеље уз које су почеле да ничу и друге куће.
1905. – Побуњени руски морнари су на отвореном мору заузели оклопњачу „Потемкин“ из састава Црноморске флоте и потом под црвеном заставом упловили у луку у Одеси. Побуна на „Потемкину“ први је масовни израз незадовољства у руској царској армији и наговијестила је касније бурне револуционарне догађаје.
1908. – Окончана је „бомбашка афера“ уперена против црногорског кнеза Николе Првог Петровића. Назив је добила по томе што је група студената набавила бомбе намјерaвајући да се, како се тврдило, обрачуна с кнезом. Завјера је откривена и пред суд су изведена 52 противника аутократске кнежеве власти. Четворица су осуђена на смрт, а остали на три до 20 година затвора.
1932. – Послије државног удара у Сијаму, којим је краљ Рама Седми приморан на низ реформи, проглашен је устав. Њиме је окончана апсолутна монархија и у тој држави на југоистоку Азије је успостављена парламентарна монархија.
1941. – Фашистичка влада мађарског диктатора Миклоша Хортија, савезника нацистичке Њемачке Адолфа Хитлера у Другом свјетском рату, објавила је рат СССР-у.
1943. – Амерички авиони су у Другом свјетском рату бомбардовали грчку пијестоницу Атину, која је била под њемачком окупацијом.
1944. – Савезничке снаге у Другом свјетском рату заузеле француски град Шербур, важну луку на Ла Маншу.
1946. – Министри спољних послова СССР, САД, Велике Британије и Француске одлучили да Грчкој припадну Додеканеска острва у југоисточном дијелу Егејског мора, укључујући највеће – Родос, која су до тада била под италијанском управом.
1950. – У Југославији донесен „Основни закон о управљању радних колектива државним привредним предузећима и вишим привредним удружењима“, којим је уведено радничко самоуправљање. Тај систем је у почетку имао добре резултате, али је касније испољио мноштво слабости – прије свега због игнорисања тржишних механизама и успостављања компликоване процедуре споразумијевања и договарања привредних субјеката.
1950. – Генерални секретар УН Тригве Ли затражио од чланица свјетске организације да помогну Јужној Кореји у сукобу са Сјеверном Корејом, а истог дана предсједник САД Хари Труман наредио је америчком ратном ваздухопловству и морнарици да уђу у Корејски рат на страни Југа.
1954. – Прва нуклеарна електрана у свијету отворена у Обнинску, у близини Москве.
1976. – Палестински терористи у Грчкој отели авион „Ер Франса“ са 246 путника и 12 чланова посаде и потом одлетјели у главни град Уганде Ентебе, гдје су их 4. јула 1976. у спектакуларној акцији ликвидирали израелски командоси, ослободивши таоце.
1976. – Генерал Антонио Рамаљо Јанеш изабран за предсједника Португалије на првим предсједничким изборима послије полувјековне диктатуре Антонија де Оливеире Салазара.
1978. – Са совјетског космодрома „Бајконур“ лансиран васионски брод „Сојуз 30“, у којем су били пољски мајор Мирослав Хермашевски и совјетски пуковник Петер Климук. Послије осмодневног боравка у васиони, у току којег су се двојица космонаута састала на орбиталној станици „Саљут-6“ са посадом „Сојуза 29“ Владимиром Коваљоноком и Александром Иванчековом, „Сојуз 30“ се вратио на Земљу.
1986. – Међународни суд у Хагу пресудио да су САД прекршиле међународно право, јер су помагале побуњеницима против љевичарске владе у Никарагви.
1988. – Поглавар римокатоличке цркве папа Јован Павле Други је, током посјете Аустрији, имао изузетно срдачан сусрет са предсједником те земље и бившим генералним секретаром УН Куртом Валдхајмом, чија је злочиначка нацистичка прошлост у Другом свјетском рату у Југославији и Грчкој увелико била објелодањена.
1989. – Умро енглески филозоф Џулс Алфред Ејер, чија је књига „Језик, истина и логика“ својеврстан манифест логичког позитивизма. Остала дјела: „Заснивање емпиријског знања“, „Проблем сазнања“, „Појам особе“.
1991. – Територијална одбрана Словеније напала је војнике Југословенске народне армије, чиме је почео рат у сјеверној југословенској републици и пале прве жртве насилне сецесије. Два дана раније Скупштина побуњене републике прогласила је независност Словеније, а сутрадан су њени делегати напустили Скупштину СФРЈ.
1993. – Америчке оружане снаге бомбардовале су ирачку пријестоницу Багдад са 23 крстареће ракете. Циљ бомбардовања је било сједиште ирачке обавјештајне службе, али је убијено и рањено и више десетина цивила.
1997. – Предсједник Таџикистана Имомали Рахмонов и вођа исламиста Саид Абдуло Нури потписали мировни уговор о окончању четворогодишњег грађанског рата у тој бившој совјетској републици.
1998. – У земљотресу у подручју турског града Адана погинуло је најмање 120 људи.
2000. – Врховни савјет одбране за начелника Генералштаба Војске Републике Српске /ВРС/ поставио генерала Новицу Симића. Сагласност за Симићево именовање потписао је дотадашњи начелник Генералштаба ВРС генерал Момир Талић.
2003. – Бивши предсједник Републике Српске Биљана Плавшић пребачена из Хага у Шведску, на одслужење затворске казне, на коју је осуђена пред Хашким трибуналом.
2004. – У Србији одржан други круг предсједничких избора, у којем је кандидат Демократске странке Борис Тадић побиједио кандидата Српске радикалне странке Томислава Николића. Први круг одржан је 13. јуна.
2007. – Пензионисани генерал и бивши командант Главног штаба такозване Армије БиХ Расим Делић, оптужен за ратне злочине над Србима, отпутовао у Хаг.
Traditional Bosnian food
2008. – Комисија за симболе Републике Српске утврдила је да приједлог за нову химну Српске буде композиција „Моја република“ аутора Младена Матовића.
2008. – Бил Гејтс отишао, након 30 година, са руководећег мјеста америчког софтверског гиганта „Мајкрософта“ – дa би се посветио филантропији.
(катера)