Зашто је важно заливање фисура код дјеце?

Заливање фисура је превентивна метода која се углавном ради код дјеце у сталној и млијечној дентицији.

Најчешће се ради на првим и другим кутњацима непосредно након њиховог ницања.

Заливач се уноси у јамице и бразде на гризним површинама зуба, које су предиспонирајућа мјеста за настанак каријеса јер њихова морфологија олакшава скупљање зубног плака.

Овај поступак се препоручује пацијентима с високим каријес ризиком, са дубоким и уским браздама, чак и код почетних пигментација и деминерализација глеђи (почетни каријес).

Заливање фисура не треба радити на зубима на којима већ постоји каријес дентина, апроксимални каријес (каријес на бочним странама зуба) и пломбе.

Заливачи по свом саставу могу бити течне композитне смоле или глас јономер цементи. Предност глас јономерних цемената је у томе што имају способност отпуштања флуора према зубној површини и према пљувачки, те упијања флуора из пљувачке.

Осим тога, добри су у ситуацијама кад не можемо обезбиједити апсолутно сухо радно поље које је потребно при кориштењу композита.

С друге стране, композитни заливачи су дуготрајнији јер је материјал отпорнији на трошење, односно имају бољу ретенцију. Због тога се у већини случајева користе композитни заливачи.

Прије самог поступка заливања зуб је потребно очистити ротирајућом четкицом и пастом без флуорида.

Гризна површина зуба се припрема, испере и посуши. Материјал се уноси у фисуре у течном стању и полимеризује лампом.

Потребно је провјерити загриз, уклонити вишак и исполирати.

Овако запечаћен зуб заштићен је од накупљања плака на гризној површини и мања је могућност настанка каријеса.

Ипак, ако је хигијена лоша, каријес може настати и на другим површинама.

Такође се не смију прескакати редовни стоматолошки прегледи сваких шест мјесеци, јер након неког времена заливач се може истрошити или пукнути, па га је потребно замијенити или поправити.