Животни вијек престао да се продужава

Животни вијек је, према научницима, престао да се продужавам барем у Европи.

Идеје о дугом животу, чак и бесмртности, одувијек су дио људске свијести и понављају се у религији, књижевности, филмовима, музици, чак и роби широке потрошње.

Иако наука и медицина нису овладале нечим попут криогеног замрзавања, развој од 19. века довео је до тога да људи живе дуже него у претходним раздобљима.

Међутим, чини се да је очекивани животни вијек престао да се продужава, барем у Европи и то од 2011. године.

„Више не живимо дуже“, став је бројних научника и истраживача са Универзитета Еаст Англиа, Универзитета Вашингтон, Универзитета Еxетер, Института за мјерење и процјену здравља (ИХМЕ) и британског министарства здравља и социјалне заштите.

„Храна коју једемо, физичка неактивност и гојазност су у великој мјери криви за то, као и пандемија коронавируса. Стопа побољшања била је нижа периоду од 2011.-2019. него у периоду до 1990.-2011. у свим земљама осим у Норвешкој“, пише у студији објављеној у медицинском часопису Тхе Ланцет Публиц Хеалтх.

„Напредак у јавном здравству и медицини у 20. вијеку довео је до тога да се очекивани животни вијек у Европи побољшавао из године у годину. Али то се више не догађа“, навео је Ник Стил из УЕА-е.

У деценијама између 1990. и 2011. „знатно се побољшао очекивани животни вијек“ због побољшања у лијечењу кардиоваскуларних болести и рака.