Знате ли шта значе ријечи „част“, „мило“, „црнац“, „точак“: Није оно што мислите

Српски језик је богат, разнолик и мелодичан, а осим тога носи и дубља значења која се не могу лако превести.

Та раскош огледа се у бројним дијалектима, фразама и изражајним могућностима, али и у дугој историји. Дио те ризнице чине и ријечи преузете из других језика, од којих су многе готово потпуно истиснуле домаће термине.

Тако је турско „парче“ потиснуло стару српску ријеч „част“, а грчко „комад“ замијенило домаћи израз. Старе ријечи попут чун, ручник, мило, кладенац звуче поетичније и мелодичније од модерних израза, иако су готово заборављене. И даље се могу чути у неким крајевима Србије и сусједних земаља, али у свакодневном говору готово нестају.

Примјер је и ријеч „мило“, од глагола мити (прати, умивати), која је уступила мјесто турцизму „сапун“, док је домаће „вратнице“ – врата од прућа или дрвета која су стајала повише пута – потиснула турска „капија“. Чесма је турцизам персијског порекла и потпуно је замијенила стару српску ријеч „точак“ (ток, тећи), а бунар домаћи студенац или кладенац, који данас остају углавном у пјесмама и старим приповијеткама.

Грчке ријечи монах (монахос – сам, једини) и калуђер (калогерос – добар, частан старац) данас се користе за људе које смо раније звали „црнча“ или „црнац“, због боје одјеће коју носе. Из истих разлога, из ових термина је највјероватније изведена ријеч „црноризац“ (монах у црној мантији), преноси Жена Блиц.

Такође, турцизам „пешкир“ истиснуо је стару ријеч ручник, док се чамац данас чешће користи умјесто старог словенско-прасловенског чуна. Иако многе од ових старих ријечи више нису у свакодневној употреби, изрази попут подијелити на равне части и даље се могу срести у неким дијеловима земље, преносе Независне.

(РТРС)