Жута буква: Природни феномен у Котор Варошу стар три вијека
На простору которварошке општине, у засеоку Столићи, налази се јединствен природни феномен жута буква, која је стара више од три вијека. Њени жути листови остављају пролазнике без даха, а стојећи испред ње добијете осјећај да се налазите у неком чаробном свијету, баш као из Толкинових књига, пишу ”Независне новине”.
Ово стабло није усамљено, напротив, чак има и своје кћерке, односно једну која је стара око 90 година, а која се налази око два километра од ње. Како кажу мјештани, њено сјеме су пренијеле птице.
Најмлађа међу њима је млада буквица од двадесетак година, а налази се у непосредној близини мајке букве. Наиме, ово дрво је карактеристично по својим жутим листовима који почињу да пупају у прољеће и такви су све до касне јесени. Њен значај препознала је Влада Републике Српске, која је 2012. године донијела одлуку да се жута буква, као дендролошки раритет, прогласи заштићеним подручјем треће категорије – спомеником природе. Њену заштиту је тада преузела као старатељ општина Котор Варош, која је управљање повјерила Привредном друштву Еко-етно село “Жута буква”.
Њено стабло је веома старо, правилне и широко гранате крошње, а од обичне букве разликује се по боји листова и гранчица, јер су њени листови веома жути и сјајни, а гранчице су црвенкасте боје.
Екипа “Независних новина” увјерила се на лицу мјеста да ова буква заслужује своју причу, јер то је био призор који разгали душу и никог не оставља равнодушним.
Гледајући природне љепоте које окружују ову љепотицу стару три вијека, са лаганим повјетарцем који долази из њеног правца, човјек се запита шта би све ово чаробно дрво могло да исприча када би било у могућности.
Њени листови свој сјај највише добијају када га обасјају сунчеви зраци јер тада чаробна боја добија најинтензивнији сјај, те имате осјећај да гледате у златнике који су управо изашли из ковачнице.
Ранко Гавриловић, управник Еко-етно села “Жута буква”, под чијом је надлежношћу овај споменик природе, потврдио је у разговору за “Независне новине” да је стабло жуте букве јединствено у Европи.
“Имамо ту привилегију да се овај драгуљ налази баш код нас. Колико ми располажемо информацијима била су још два оваква стабла: једно у Власеници и једно у Канади, али су оба изумрла”, рекао је Гавриловић.
“Она има своју генетику, односно кћерку стару око 90 година, која се налази око два километра од ње. Према ријечима стручњака, њено сјеме су пренијеле птице и она се налази у буковој шуми, те је јединствен призор са својим жутим листовима”, рекао је Гавриловић.
Како додаје, ту је и најмлађа међу њима, односно једна млада буква која има око 20 година.
“Мјесто на којем се налази ова буква је ограђено те испод ње сваке године има велики број нових садница, односно има доста поника које су спремне за калемљење”, рекао је Гавриловић.
Ова љепотица је успјела све ове године да се сачува захваљујући мјештанима овог села који су је очували, односно чување су преносили са кољена на кољено.
Како Гавриловић истиче, ово би могао бити велики туристички потенцијал за овај которварошки крај.
Управо из туристичких разлога постоји и истоимено етно село, које претендује да постане велики туристички центар.
“Ја сам одређен за управника за период од 20 година, те сам свјестан да ово може да привуче туристе из свих крајева свијета”, рекао је Гавриловић.
Према његовим ријечима, потребна је већа заинтересованост државе за уређивање овог споменика природе, како би се он подигао на виши ниво.
“Да би ово мјесто постало туристички драгуљ потребно је уређивање стаза, како за шетњу, тако и за квадове и бициклисте. Парцела на којој се налази ово стабло има око пет дунума те би било добро да покушамо да окалемимо ово стабло по читавој парцели како бисмо добили плантажу жуте букве, која би такође била веома привлачна за туристе”, рекао је Гавриловић.
Како истиче, потенцијала за пресађивање ове букве има, јер она сваке године у прољеће има велики број нових садница, а плантажа жуте букве би била нешто што би остало за све будуће генерације.
“Овај споменик природе налази се 14 километара од Котор Вароша и око 50 километара од Бањалуке, што уопште није превише, с уређивањем путне сигнализације, као и овог дијела села у којем се она налази, те би могао бити прави туристички драгуљ”, рекао је Гавриловић.
Да је ово прави драгуљ природе потврђује и Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске који одржава овај споменик природе, те покушава да пренесе саднице у највећи град Српске, како би будуће генерације шетале алејом жуте букве.
“Завод је тај који је у контакту са нама, те они сваке године у прољеће долазе овдје и раде све што је потребно за одржавање. Они су један дио ових садница однијели у Бањалуку да покушају”, рекао је Гавриловић.
Како истиче, њихова жеља је да се ова љепота пренесе у све дијелове Српске, не само у Бањалуку, него у сваку општину, и онда бисмо тек имали по чему да будемо познати.
Како је за “Независне новине” казао Драган Ковачевић, начелник Одјељења за природно насљеђе у Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, Завод је већ неколико пута интервенисао у вези с буквом, јер је имала неке цитопатолошке проблеме, који су успјешно ријешени.
“Ми желимо да овај природни споменик сачувамо у потпуности. Она је ограђена те на тај начин чувамо њен млади поник”, рекао је Ковачевић.
Према његовим ријечима, њихова жеља је да се ова љепотица пренесе даље.
“У сарадњи с Институтом за генеричке ресурсе изузели смо њене племке, односно покушавамо да је вегетативно размножимо”, рекао је Ковачевић.
Како истиче, тренутни резултати нису оптимистични јер се од 22 укалемљења јединке само једна примила.
“Калемљење букве је веома неизвјестан посао, а ми ћемо покушати поново да урадимо исто. Ако не буде ишло онда нам једино преостаје опција да се сакупи њено сјеме у години пуног урода и да покушамо да из сјемена произведемо садни материјал који би касније био проширен кроз алеје”, казао је Ковачевић.
Како каже, све што се тренутно ради су неке врсте експеримента како би на прави начин виђело која је најбоља опција за њено преношење даље.
“Заједно с Институтом се договарамо о свим корацима, али све уз надзор ‘Тамариса’, јер је он прије много година први произвео и заштитио тај њен клон, те једино он има могућност производње и продаје њених садница”, казао је Ковачевић.
С обзиром на то да се у непосредној близини налазе двије младе букве, Ковачевић објашњава да се око ње сјеме врло лако преноси.
“Ми радимо калемљење њених садница на обичну букву, а то је веома тежак процес и није једноставно. Ми смо то знали, али смо хтјели да видимо да ли можемо на такав начин произвести садни материјал”, казао је Ковачевић.