ДРАЖЕНКА ПАНИЋ:ТРУД И РАД СЕ УВИЈЕК ИСПЛАТЕ

Драженка Панић, 26-годишња ђевојка која је родом из Kнежева, а живи у Врбањцима – Kотор Варош, била је најбоља страна кадеткиња у класи на грчкој Ваздухопловној војној академији „Икарион“ у Атини. Kако каже, одувијек јој се свиђала војна униформа и већ је од своје пете године знала да ће јој то бити будући посао.

„Послије средње школе планирала сам се пријавити за полицију, међутим, те године није било уписа. Преко друга сам сазнала да је изашао конкурс за Оружане снаге Босне и Херцеговине. Одлучила сам окушати своју срећу и предала сам сву потребну папирологију. Након мјесец дана ми је стигла коверта с позивом на тестирање. Успјешно сам прошла пријемни тест, а затим и обуку у Пазарићу у трајању од три мјесеца. Послије обуке сам добила постављење у Бањој Луци, у извиђачкој јединици“, каже Драженка Панић.

Драженки се јако свидио рад у Оружаним снагама Босне и Херцеговине и била је задовољна својим будућим занимањем.

„Недуго потом, изашао је нови конкурс за школовање у Атини. Тражили су два кадета, једног за копнену, а другог за ваздухопловну академију. Заинтересовала сам се за то и одлучила сам поново окушати своју срећу и физичку спрему. Још једном сам успјела. Знала сам да тих пет година неће бити нимало једноставно, али одлучила сам се на тај потез. ‘Само је небо граница’, говорили су ми. Ја сам одлучила да ми мотивација буде: ‘Више ни небо није граница’, и зато сам се опредијелила за Ваздухопловну војну академију“, прича наша саговорница.

Част јој је указана и тиме да је положила вијенац на спомен-плочу погинулим грчким пилотима.

„Била сам најбоља од ‘странаца’. На нашој академији има студената из разних земаља, почевши од Јордана, Зимбабве и Црне Горе. Трудила сам се да докажем да ‘жене у војсци’ могу постићи завидне резултате“, наглашава млада Kоторварошанка.

ВИШЕ НИ НЕБО НИЈЕ ГРАНИЦА

ИЗЛОЖЕНА МНОГИМ ИЗАЗОВИМА

Према њеним ријечима, пут до дипломе авио-техничара/авио-механичара није био посут ружама него трњем.

„Јака одлука и инат се на крају награде; у мом случају, то је било чином официра. За дугих пет година проведених у Атини била сам изложена многим изазовима – за осам мјесеци сам савладала грчки језик и, након тога, четири године сам имала сва академска предавања на грчком језику. Затим, ту је и војна обука, као и свакодневни тренинзи (јутарњи у 6 сати и поподневна гимнастика у 17 сати)“, подцртава Драженка Панић.

Посебно јој се свиђело залагање тамошњих официра и старијих кадета када је у питању обучавање млађих кадета.

„Поред пренесеног знања, подстицали су остале на физичку обуку и тако су од ‘цивила’ стварали ‘војнике-официре’, који ће данас-сутра бити у могућности сами доносити пресудне одлуке и бити у могућности исправно реаговати у кризним ситуацијама“, истиче ова амбициозна дјевојка.

ЗАПАЛА ИМ ЗА ОКО И ЗБОГ УНИФОРМЕ

Драженка нам је открила и како је бити жена у војсци.

„Из моје перспективе, сјајно. Један од тежих изазова за мене и моје колегинице је носити се с предрасудама и стереотипима који су често присутни. Међутим, мислим да је то истовремено додатни подстицај за постизање бољих резултата“, каже Драженка.

Ова млада Kоторварос̌анка је грц̌ке медије, осим знањем и радом, фасцинирала и својом љепотом.

„Морам признати да ми то мало ласка, а коме и не би. Увјерена сам да сам им запала за око и због униформе, јер се разликује се од осталих“, каже наша саговорница.

Младима поручује да зацртају високе циљеве, да буду гладни знања и да вјерују у себе.

„Са самопоуздањем све можете постићи. Важно је не зауставити се на првој препреци, јер се труд и рад на крају исплате. Учините своје родитеље поносним“, закључује Драженка Панић, којој је у плану даљње школовање и усавршавање, као и одлазак у мировну мисију.