Сјећање на ковача Стојку из Врбањаца

У новинарској архиви су сачувани објављени прилози прије више од двије деценије о ковачу Стојки Давидовићу из Врбањаца, који је послије другог свјетског рата дошао из Каблова код Челинца.

Засновао је 1940. године брак са Љубицом Сакан из Дабоваца са којом је стекао кћерку Добрилу и сина Миленка.

-Иако је напунио 78. година и отишао у пензију, Стојко се још не одваја од ковачког посла. Више од шест деценија другује са чекићем, наковњем и ковачком ватром – писале су београдске „Вечерње новости“ крајем марта 1992. године.

Бањалучки „Глас“ под насловом „Деценије у ковачници“ цитира Стојкине ријечи: “Ко се огрије ковачке ватре и осјети звук чекића и наковња тешко му је оставити ковачницу.“

Стојко је нарочито имао пуне руке у току припрема за сјетву, када су му ратари доносили на поправак плугове, посебно обртаче за које је овај ковач био надалеко познат као прави специјалиста. Стојко није могао без своје ковачнице. Радио је сат-два, одморио се накратко и поново узимао чекић у руке. Сам је палио ћумур, јер је помоћну радну снагу било тешко наћи.

Миладин Ђурић из Растика, који је као ученик Школе у привреди три године обављао праксу у ковачници сјећа се Стојке као доброг човјека и вриједног мајстора, који је настојао пренијети на младе своје богато ковачко искуство.

-Пратио је како раде ученици и радовао се када би дознао да су стекли ковачко знање. Говорио је како би желио да га неки од ученика једног дана замијени у ковачници, када више не буде могао радити – каже Миладин.

Због година и тешког посла тешко је стизао да свима на вријеме оспособи плугове, али му ратари збиг тога никада нису замјерили, посебно када би видјели од ћумура гараве Стојкине руке и лице…

Иако је говорио да га здравље добро служи, напорни ковачки посао који је деценијама обављао је итекако оставио посљедице. Послије краће болести преминуо је крајем јуна 1996. године у 83. години. Супруга Љубица је умрла знатно раније. Сахрањени су на гробљу у Доњем Ободнику.

Иако су протекле двије деценије од смрти старији Врбањачани чувају успомене на вриједног ковача Стојку.

Д. Керезовић