Сутра Српска Православна Црква и вјерници славе Св.Апостоле Петра и Павла-Петровдан
- ПЕТРОВДАН (12,јул- Свети Апостоли Петар и Павле), празник када се славе и Петар и Павле, јер су пострадали на исти дан. Осим тога, Светом Петру се држи помен и 29. јануара, када се славе Часне вериге – одавање поштовања оним оковима-ланцима, које је Св. Петар као сужањ носио у јерусалимској тамници. Неки Хришћани су сачували те ланце, и за време цара Константина пренели их у Цариград. Од Апостола Петра остале су две посланице, Прва и Друга саборна посланица, које су придружене књигама Новог Завета. По заповести цара Нерона страдао је мученичком смрћу, разапет на крсту, али по властитој жељи, окренут главом на доле, јер се сматрао недостојним да претрпи исту казну као и Спаситељ.
Народне приче о Апостолу Петру
Кад је Бог делио улоге, Св. Петру је подарио вино, пшеницу и кључеве од Небеског царства. Зато он седи на вратима Раја и испитује умрле. Св. Петар је такође поставио небеског ковача на Месец да га окује и сачува за земљу. Он шета Млечним путем и моли се пред небеским крстом; учвршћује гвозден стуб на коме лежи земља и који страшан црни пас стално гризе. Са Св. Савом је заменио вериге па се зато дешава да су на Савиндан дани топли, а око Петровдана одједном освежи. Прича се да је нека жена у околини Крагујевца прала веш на потоку на овај дан, кад наиђе старац из шуме и упита је дали зна да је данас Благи дан? Жена не рече ништа него настави да пере. На то Св. Петар, јер то је он био, рече: „Остаћеш нема до идућег Петровдана“. Тако и би. Жена поста мутава и проведе у посту читаву годину, а кад дође Петровдан она ускликну Божије име. Од тада је ишла по свету, славила име светитеља и причала ο свом искупљењу.
Народни обичаји
Најстарија српска црква, храм посвећен светом Петру из IX века, налази се у непосредној близини Новог Пазара. Народ из Рашке и других места окупља се око ње на овај дан. Око цркве су округли столови и клупе, које су направиле виђеније породице овог краја. Ту се народ весели, једе, пије, запева и заигра, све у славу Петровдана. У последње време то је прерасло у велики народни сабор. Свуда међу српским народом се на овај дан пале лиле, гомиле грања, обично на катуну, а деца припреме савијену брезову кору у коју нагурају сламу, запале је и обилазе торове и колибе. У Херцеговини такође пале велике ватре а деца бакље, само их овде зову машале. Милановчани и сељаци из околине, на овај дан се скупе око цркве Савинац. Тада долазе и болесни и немоћни, јер се верује да је тог дана, вода која извире испод цркве лековита. Људи из Поповог поља се на овај дан скупљају у Завали. Долазе из Стоца, Љубиња, Требиња и Далмације. Код куће остају само стари и немоћни. Око манастира се поставе шатре и шарене тезге на којима се продаје све и свашта. Музика свира од раног јутра све док не почне манастирска служба. Тада се све утиша и престаје свака куповина и продаја. После службе весеље се наставља до касно у ноћ. Пред вече два изабрана човека из Завале, иду од тезге до тезге и траже од трговаца и кафеџија „плацарину“. Свако даје колико мисли да треба, јер је „плацарина“, у ствари, прилог за Цркву.