Данас се у цијелом свијету обиљежава Свјетски дан радија

“Вјерујеш ли да у радију живе мали људи?” Ово питање, које је обиљежило дјетињства данашњих бака и дједова, било је у давна времена лакмус за духовитост и машту. Према томе како је ко одговарао на ово питање, могло се процијенити колико је рјечит, маштовит, начитан…

Вријеме дјевојчица и дјечака који вјерују у “мале људе у кутији” и који су због тога прије пола вијека разваљивали тада драгоцјене радио апарате својих родитеља, одавно је прошло, али добри стари радио је – о(п)стао. И не само то: неки озбиљни аналитичари тврде да је радио, или његов млађи брат подкаст, медиј будућности.

Данас се у цијелом свијету обиљежава Свјетски дан радија, у знак сјећања на почетак емитиовња УН-овог радија, који је поруком “Ово су Уједињене нације. Обраћамо се људима свијета”, први пут огласио 13. фебруара 1946. године.

До тада је радио већ имао богату историју и огроман углед. Та историја свједочи и о томе да некадашња Југославија, или западни Блакан, почетком 20. вијека нису за свијетом каскали као данас. Наиме, прва радио станица почела је емитовање, односно успоставила редовни радио програм, 1920. године, а само четири године касније, 1924. огласио се Радио Београд, а потом 1926. Радио Загреб.

Радио Бањалука је одиграла кључну улогу у информисању грађана током тешких дана, након катастрофалног земљотреса у Бањалуци 1969. године. Новинари и водитељи су се тада јављали из шатора, а програм се емитовао и преко разгласних кутија.

Бањалука је нешто касније добила свој глас народа. Радио Бањалука се огласила 1967. и данас њену традицију баштини Радио Републике Српске. Како тада, тако и данас симбол овог радија и први глас Бањалуке остала је легендарна спикерка Јадранка Мудреновић, данас скромна пензионерка која живи повучено и ријетко се појављује у јавности. Ипак, њен глас и данас изазива носталгију.

У овом медију каријеру су почели многи познати Бањалучани, између сталих и политичар и универзитетски професор Младен Иванић.

Док се прије неколико деценија шпекулисало да радио “броји посљедње дане”, данас је јасно да ће овај медиј опстати, али ће можда промијенити платформу и технологију. Наиме, радио је доживио нови процват, зато што је изузетно јефтин за производњу програма, а истовремено “комотан” за публику, а што је најважније далеко се чује. Наиме, преко интернет платформи многи људи који живе далеко од домовине прате радио станице из свог завичаја, а како људи данас много путују, слушање радио програма у аутомобилу је за хиљаде људи широм свијета постао главни начин информисања.

https://www.youtube.com/watch?v=2MJrjXCtkjM&feature=youtu.be