Митрополит Василије Вадић васкрснуо „малу Свету Гору“ на Фрушкој Гори: НОВИ СЈАЈ МАЛОЈ РЕМЕТИ
Мала Ремета, богомоља стара више од осам вијекова, посвећена Покрову Пресвете Богородице, један је од духовних драгуља на Фрушкој Гори, који се, с разлогом, означава као „малу Свету Гору“, што је огромна заслуга митрополита сремског Василија Вадић, чијим доласком је, овдје, започео васкрс светиња из којих се, годинама, шири мирис тамјана на све стране.
Мада, по годинама времешни, али по духовном, радитељском и градитељском жару у срцу витални, митрополит је, ништа мање него раније, посвећен уређењу светиња и ширењу вјере Христове у њима и око њих. Добро схватајући ријечи Светог оца Јустина (др Јустин Поповић), свеца ћелијског, да је „богомоља парче неба на земљи“, вриједни и часни митрополит, који се замонашио још док је био ђак Богословије у Kрки, не само да благослови, већ свим срцем помаже и подржава све радове.
То нам, поред осталог, свједочи и једно од његових чеда, млади архимандрит Нифонт Павловић, ком је повјерио управу над Манастиром Мала Ремета, који је дошао из Рађевине, гдје је дуго био игуман Манастира Богоштице, код Kрупња, задужбине чувеног владике Лаврентије, иначе професора митрополитивог из Богословије у Kрки.
Лијепо ушушкана светиња, у љепоти и красоти Фрушке Горе, осим што је привлачна за туристе Срема, Баната, Бачке, разних крајева Србије и расејања, постала је мила духовна кућа и многим људима из Рађевине, Азбуковице, Јадра који у њу, све чешће, долазе и помажу, љубећи њене љепоте и значај, али и као знак поштовања према њиховом духовнику оцу Нифонту, који је једно време био и замјеник епископа шабачког Лаврентија.
,,Митрополит Василије је мајка над мајкама, свим монасима и монахињама, свештеницима и вјерујућем народу, знајући да чинимо, саборно и у љубави, оно што треба да чини и краси нашу Цркву“ – прича архимандрит Нифонт.
,,Неуморан је у дјелању на њиви небеској, а за ово релативно кратко вријеме, видио сам да је и велики и диван домаћин, који истом љубављу грли свако парче наше епархије.“
Мала Ремета је више него икад засијала доласком младог архимандрита, али митрополит не стаје, па је у светињу довео важне госте предвођене Владимиром Рогановићем, директором Kанцеларије засарадњу с црквама и вјерским заједницама у Влади Републике Србије, Драганом Јокићем и њиховим сарадницима, као и доказаним црквеним врсним градитељима и пријатељима Митром Максимовићем, Миланом Митровићем и Гојком Грбићем. Заједно су сагледали како да у светињу буде уведен гас, да се уради лијепа ограда, али и велика, љетња гостопримница по узору на оне са Свете Горе на „малој Светој Гори“, надомак Руме.
,,Литургије у овој светињи, заиста, милују душу, посебно када је са нама и када служи митрополит Василије, чија је, и послије богослужења, свака ријеч мелем за душу, па долазим често, са доста пријатеља, из Беча из родне Липнице, код Лознице, али и у дивном друштву вјерника из Рађевине, посебно Шљивове и Богоштице, који имају осећај за најљепше осјећаје у нашој вјери православној“ -каже Слободан Слобо Драгићевић из Беча.
Kад видимо у каквом су стању биле фрушкогорске светиње и ово што је, сада, од доласка митрополита Василија, свјесни смо зашто је ријеч о духовном горостасу наших дана, чијим стазама, поуздано иде, ради и дјела млади архимандрит, који поштује и воли свог митрополита као родитеља свог духовног, који се ријетко данас сусреће у том облики, обиму и сјају.