Сјећања: Мелем за душу
Београдске „Вечерње новости“ су објавиле у јануару 1972. године прилог о хуманом гесту которварошког Дома здравља према обољелој Илинки Јанковић из Маљаве.
У прилогу под насловом „Мелем за душу“ се наводи да се Илинка изненада разбољела у 17-ој години. Парализа је захватика обје ноге. Лијечена је у Биограду на мору. И поред напора љекара није се могла одвојити од колица.
„Прије шест година смјештена је у Дом здравља. У овој установи Илинку не сматрају болесницом, већ чланом колектива. Обезбјеђена јој је посебна соба, поклоњен радио апарат и грамофон. Добровољним прилозима уочи Нове године купљен је и телевизор. Није било празника да колектив не донесе Илинки неки поклон. За осми март је пакет за Илинку био највећи. Често је на колицима возе у посјету родбини“, наводи се у прилогу.
Захваљујући великој пажњи медицинског особља њен живот није био тако жалостан као што би био у сваком другом случају. Говорила је како је знала да је сви воле, али није знала да јој толико могу учинити. Док је гледала у нови телевизор чинило јој се да на екрану види свих деведесет радника Дома здравља који су је сматрали својом…
Испод прилога је фотографија на којој су поред Илинке медицинска сестра Слободанка, лаборант Стојан Ђурђевић и предсједник Синдиката Садик Хаџиселимовић приликом предаје телевизора.
Од блиског рођака Нике Јанковића смо дознали да је Илинка преминула 1984. године у Дому здравља у 42-години. Сахрањена је на гробљу у Маљавој крај оца Марка. Посљедњем испраћају су присуствовали представници которварошког Дома здравља. Д.Керезовић