Српска православна црква обиљежава празник Успења Пресвете Богородице
Српска православна црква обиљежава празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина, један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици.
Празник је успомена на овоземаљску смрт Богородице и, према јеванђељском предању, дан када се она вазнијела на Небо и предала свој дух у руке Спаситеља.
Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице, или Међудневница, је један од највећих хришћанских празника. Један је од пет Богородичиних празника, који су црвено слово (велики празник) у црквеном календару. Последњи је велики празник црквене године, која почиње 1. септембра, а завршава крајем августа. Овај празник успомена је на смрт Богородице и, према црквеном предању, дан када се она вазнела на небеса и „предала свој дух у руке Спаситеља“. Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника. Српска православна црква и остале православне цркве које користе јулијански календар га славе 28. августа, односно 15. августа по грегоријанском календару, када се завршава и пост који траје 14 дана.
Предање каже да је Богородица живjела 60 година, према неким изворима 72, да је надживjела свога сина и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.
Велики број цркава и манастира српске православне цркве слави овај празник као своју славу.
По цjелој Србији се одржавају вашари и народни сабори. Један са најдужом традицијом је у Београду, код женског манастира у Раковици. Велика Госпојина је слава градова Пирота и београдске општине Барајево. По обичајном календару на Велику Госпојину се не раде послови у кући и око ње. Жене не би требало да започињу нове послове, већ само да настављају започето.
Почињу и Међугоспојинци, односно Међудневница, дани између Велике и Мале Госпојине, 21. септембра. Сматрају се најбољим временом за брање љековитог биља којим се лијече се разне болести.
Вјерује се да биље и траве убране на Велику Госпојину имају изузетно љековита својства. Беру се боровнице и љековите траве, а вјерује да се ће оне донјети здравље и благостање свима у дому. Сви обичаји за Белику Госпојину везују се за воду и босиљак за који се вјерује да је божја биљка. Зато, према народном веровању, на Велику Госпојину у јело треба ставити мало босиљка, и послужити га укућанима. Вјерује се да на тај начин Пресвета Богородица штити од зла. Пресвета Богородица је, према вјеровању Срба, заштитница болесних, па су за Велику Госпојину у Србији многи болесници одвођени на изворе љековите воде да се умију. Сматра се и да су јаја прикупљена у овом периоду најквалитетнија и дуго остају свежа.
