Тепић: Право грађења
Право грађења је нови стварноправни институт у праву Републике Српске,[1] регулисан Законом о стварним правима [2], чијим доношењем је престао да важи Закон о основним својинско правним односима [3], из 1980. године, који је важио на подручју бивше југословенске државе. Закон о основним својинско правним односима ни други прописи из тог периода нису познавали институт права грађења,[4] тако да ЗСП први пут на нашем правном подручју регулише ову материју. Супротно томе, овај институт је већ одавно регулисан и представља позитивно право многих држава гдје је дао значајне резултате у пракси.[5]
Разлог каснијег увођења права грађења у наше право је превасходно постојање ранијег социјалистичког друштвено-економског уређења које није омогућавало увођење многих других правних института који су били типични за капиталистички-тржишни систем привређивања, па ни права грађења.
Преласком на тржишни систем, тј. у транзицијском периоду у коме се налази наша земља, како се то данас још увијек каже за земље које прелазе из социјалистичког у капиталистички систем привређивања, створене су претпоставке и за регулисање права грађења. Наиме, нови облици привређивања и тржишне прилике захтијевају и нове правне институте помоћу којих ће се на најадекватнији начин искористити грађевинско земљиште, посебно градско грађевинско земљиште.
У социјализму градско грађевинско земљиште је било углавном у друштвеној својини и на њему су појединци могли имати само одређена права која су се називала права кориштења. Међутим, постепено долази до претварања права кориштења грађевинског земљишта у право својине, чиме се омогућава да лица стекну право својине на згради, односно на земљишту на коме се та зграда налази.
Стицање својине има за посљедицу трајан губитак градског грађевинског земљишта, што свакако не иде у прилог локалним заједницама (општинама) и власницима земљишта, јер остају без великих површина земљишта на којима су имали одређена својинска права. Истовремено остварују се други циљеви које је законодавац имао у виду приликом нормирања права грађења. Првенствени циљ је рјешавање стамбених потреба великог броја сиромашних слојева становништва који нису у могућности да самостално ријеше ово питање због недостатка финансијских средстава.
Право грађења управо омогућава да се ријеши стамбено питање смањивањем укупних трошкова изградње за цијену грађевинског земљишта на коме се гради стамбени објекат. Тако ће титулар који оснује право грађења на туђем земљишту моћи да изгради стамбени објекат на коме ће имати право својине. Власник земљишта, такође, има интерес за оснивање права грађења јер тиме задржава право својине на земљишту као сигурном финансијском извору, порезе и све терете на земљишту сноси титулар права грађења, а власник земљишта убире ренту за период трајања права грађења.
Уколико имате потребу да се детаљније упознате са правом грађења посјетите блог.
Тепић Станко, мастер правних наука
(CC BY-NC-ND)
[1] Симонети, П., „Право грађења“, Правни живот, бр. 11-12/91, стр. 1293-1306; Медић, Д., „Ново стварно право Републике Српске“, Бања Лука, 2011., стр. 207-222; Јотановић, Р., „Право грађења“ магистарска теза, Београд, 2006.[2] „Службени гласник Републике Српске“, бр. 124/08, 3/2009 – испр., 58/2009, 95/2011, 60/2015 и 18/2016 – одлука УС, ступио на снагу 04.01.2009. године, а његова примјена је била одложена до 01.07.2009. године, касније је примјена тог закона из опрвданих разлога пролонгирана до 01.01.2010. године (у даљем тексту: ЗСП)[3] „Службени гласник СФРЈ“, бр. 6/80 и 36/90“ ( у даљем тексту: ЗОСПО).[4] “У прошлости на нашем правном подручју је постојало тзв. „право кориштења“, са мноштвом модификација (право прече градње, привремено право кориштења на неизграђеном грађевинском земљишту, право управљања, коришћења и располагања, право коришћења ради изградње и трајно право кориштења)“, види: Јотановић, Р., „Право грађења“, Зборник радова Правног факултета у Нишу, бр. 70/15, стр. 638.[5] Нпр. право грађења у Аустрији је уведено Законом о праву грађења из 1912. године, у Њемачкој Уредбом о насљедном праву грађења са законском снагом из 1919. године, итд.