У Српској се дневно изда више од 800 рецепата за антидепресиве и смирење

Грађанима Републике Српске током протекле године свакодневно је исписивано више од 400 рецепата за лијекове за смирење и исто толико рецепата за антидепресиве, па су се тако лијекови који дјелују на нервни систем поново нашли међу најпрописиванијима и заузели треће мјесто по учесталости прописивања.

Према подацима Фонда здравственог осигурања Републике Српске, у 2024. години издато је 150.768 рецепата за лијекове за смирење, док је трошак Фонда за ове лијекове износио око 2,1 милион KМ.

„Kада је ријеч о антидепресивима, прописана су 155.163 рецепта за ове лијекове, док је трошак Фонда износио око 1,1 милион KМ“, наводе они за „Независне новине“.

С друге стране, у поређењу са годином раније, број издатих рецепата је смањен.

„У 2023. години прописано је 153.389 рецепата за смирење, трошак је износио око два милиона KМ. Kада је ријеч о антидепресивима, прописано је 167.216 рецепата, а трошак је износио нешто више од милион марака“, истичу из ФЗО РС.

Међу лијековима за смирење најчешће се прописује алпазолам, а од антидепресива серталин.

Све што је прописано од стране љекара специјалисте, према мишљењу Јадранке Станковић, специјалисте психијатрије и системског породичног психотерапеута, сигурно је добра ствар и добра одлука пацијента да затражи помоћ.

„Претпостављам да нико не тражи помоћ, а да се осјећа добро, а са друге стране неће ниједан љекар прописати антидепресив ни лијек за смирење уколико некоме није потребна помоћ“, истиче она за „Независне новине“.

Kако додаје, потребно је промовисати опцију постојања помоћи.

„Друго питање је системско питање зашто људи који овдје живе имају нарушено ментално здравље кроз различите анксиозне и депресивне поремећаје и поремећаје прилагођавања. Разлози зашто се људи јављају љекару су најчешће те ситуације у којима се тешко прилагођавају на стрес, на различите губитке посла, разводе, анксиозна и депресивна реаговања у стресним и захтјевним животним ситуацијама. Дефинитивно, стил живота којим ми живимо овдје прилично је стресан, од чињенице да људи раде за прилично ниске плате, до чињенице да све поскупљује, да је повећан број развода, број обољелих од других тјелесних обољења. То све изазива одређене реакције везане за ментално здравље“, објашњава Станковићева за „Независне новине“.

Према искуству Маје Савановић Зорић, психолога и системског породичног психотерапеута, у посљедње вријеме се повећала свијест и нормализовао одлазак код психотерапеута и психолога.

„Такође, рекла бих да се данас можда појединци више и обраћају стручњацима за ментално здравље прије него што се стање погорша, тако да можда није ни потребно укључивати медикаментозну терапију. Ако се појединац јави када је могуће рјешавати проблем у раној фази, то може и смањити потребу за медикаментозном терапијом“, објаснила је она раније за „Независне новине“.

Из Фонда подсјећају да они финансирају лијекове који дјелују на нервни систем, односно лијекове за смирење и антидепресиве, који се налазе на Листи лијекова ФЗО РС који се издају на рецепт.

„Осигурана лица која су ослобођена плаћања партиципације за лијекове са листе А не плаћају ништа, док остали плаћају партиципацију. За лијекове на листи Б сви осигураници плаћају партиципацију у износу од 50 одсто – без изузетка“, наводе они за „Независне новине“.